Pijanizmi Balkana – Gulsin Onaj

„...Umetnica koja spaja osetljivost i odlučnost, inteligenciju sa briljantnošću, ujedno strastvena i sposobna da svojim sviranjem prenese nežnost kao da to čini sa osmehom; da muziku slušaocima muziku poveri poput kakve tajne – po svemu vrhunska pijanistkinja puna fantazije...” Ovim rečima kritika opisuje izvođački stil jedne od najpoznatijih savremenih turskih pijanistkinja. Reč je o Gulsin Onaj, umentici koja je za blizu pedeset godina delovanja kao solistkinja i kamerni muzičar stekla ugled daleko izvan granica svoje domovine. Kao francuski đak, svoj afinitet za lirsko izražavanje uspela je da spoji sa prozračnom i koloritnom tehnikom izdvojivši se kao izvođač čije prepoznatljive interpretacije plene visokom estetikom zvuka i naglašenim "narativnim" izrazom u izlaganju muzičkog materijala. Hvaljena takođe po visokoj virtuoznosti, Gulsin Onaj je, zanimljivo, i tu veštinu uspala da ogrne u lirsko ruho, pa u njenom virtuozitetu nikada nema demonske snage i zapaljivosti, već nalikuje kakvoj "igri" tonova koja otkriva optimizam – što je, reklo bi se, osnovno životno stanovište pijanistkinje. U ovaj, po svemu veoma dopadljiv umetnički izraz Gulsin Onaj uvodimo vas na početku emisije njenom interpretacijom Abegg varijacija Roberta Šumana sa albuma koji je diskografska kuća Ars Muzići objavila 1995. godine.

Rođena u porodici muzičara 1954. godine u Istanbulu, Gulsin Onaj je prve poduke iz klavira dobila u trećoj godini od majke. Brzi napredak kao čuda od deteta odvešće je pred mikrofone Radio Istanbula na kojem sa samo šest godina drži svoj prvi resital. U desetoj dobija posebnu stipendiju turske vlade u okviru Zakona za izuzetno talentovanu decu, što joj je omogućilo da studira najpre u Ankari kod čuvenog klavirskog pedagoga Mithata Fenmena, odnosno kompozitora Ahmeda Adnana Sajguna, da bi dve godine kasnije otišla u Pariz gde je na tamošnjem konzervatorijumu, nastavlila studije sa Pjerom Sankanom, Monik Has i Nađom Bulanže. Diplomirala je sa svega šesnaest godina primivši Premijer pri d pijano, najviše priznanje koje joj je dodeljeno za uspeh na završnom ispitu. Usavršavala se potom jedno vreme na Visokoj muzičkoj školi u Hanoveru kod Bernharda Eberta.

Uslediće period njene afirmacije na vodećim pijanističkim takmičenjima, pa tako treba istaći visoke nagrade koje osvaja na konkursu Long-Tibo u Parizu, odnosno Buzonijevom takmičenju u Bolcanu. Ovi uspesi odškrinuće joj vrata solističkih i nastupa sa orkestrima, na kojima briljantnim i u duboko emotivnim interpretacijama stiče izuzetne kritike. One će je lansirati na svetsku muzičku scenu, te Gulsin Onaj u svojoj biografiji do danas beleži nastupe u preko osamdeset zemalja na svih pet kontinenata, što je svrstava među najeksponiranije savremene turske muzičke umetnike. U bogatoj, sada već pola veka dugoj karijeri, između ostalih, mogu se pomenuti njeni koncerti sa Drezdenskom državnom kapelom, Japanskom filharmonijom, Filharmonija orkestrom, Varšavskom filharmonijom ili Bečkim simfonijskim orkestrom, uz dirigente kao što su Vladimir Aškenazi, Erih Bergel, Neme Jervi, Esa-Peka Salonen i mnogi drugi. Premda prvenstveno posvećena repertoaru klasicizma, romantizma i ranog 20. veka, Gulsin Onaj se sporadično okretala i Bahovom stvaralaštvu, zabeleživši na nosačima zvuka nekoliko dela ovog baroknog stvaraoca. Među njima se nalazi i kontemplativna Partita broj 1 koju pijanistkinja donosi sa romantičarskim nadahnućem. Njen Bah je koloristički raznovrstan, oplemenjen pedalizacijom, takođe bez jačih karakternih kontrasta, ali zavodljiv u individualnom tonskom tkanju u kojem vrhunska estetika klavirskog zvuka daje dovoljan argument i opravdanje da i stilistički slobodniji tretman strogih Bahovih stranica, ovoj muzici može da podari sveži izraz i smisao.

Uz razgranatu koncertnu i pedagošku aktivnost koju sprovodi kroz redovne majstorske radionice koje drži širom sveta (pa i u našem regionu), ova pijanistkinja je takođe veoma aktivna i kao studijski muzičar. Do danas je realizovala dvadeset kompakt-diskova sa delima Hajdna, Betovena, Šuberta, Šopena, Šumana, Lista, Bartoka, ali i koncertima koje je snimala sa Bilkent Simfonijskim orkestrom. Među njima se tako nalaze koncertantna dela Mocarta, Griga, Rahmanjinova i Hačaturijana, dok je njen snimak Trećeg klavirskog koncerta Sergeja Rahmanjinova sa Filharmonijom Sankt Peterburga i Erolom Erdincem po mišljenju kritike, izdvojen među najreferentnije diskografske doprinose ove turske pijanistkinje. Repertoar i diskografija Gulsin Onaj upotpunjavaju i dela turskih kompozitora, a posebno Ahmeda Adnana Sajguna, sa kojim je još u vreme studentskih dana ostvarila prisnu profesionalnu saradnju. Ona je rezultirala i delima koje je veliki kompozitor posvetio upravo njoj.

U večerašnjoj emisiji osvrt na pijanizam ove umetnice zaokružićemo njenim izvođenjem upravo jednog od najpoznatijih Sajgunovih dela – Koncertom za klavir i orkestar broj 1 koji je Onaj snimila za nemačku diskografsku kuću CPO 2008. godine.

Kritičar portala Klasik tudej David Hurvic je u recenziji ovog albuma između ostaloog naveo: „Ako možete da zamislite kombinaciju Bartokovog nokturalnog i perkusivnog pisanja za klavir, uparenog sa hromatskim raskošem jendog Šimanovskog ili Skrjabina, onda pretpostavljate šta možete očekivati od Sajgunova dva klavirska koncerta. Sajgun je nesumnjivo bio veliki kompozitor, jedan od poslednjih velikih stvaralaca nacionalnog pravca u turskoj muzici. Uticaji turske narodne muzike su potpuno apsorbovani u evokativan, lični idiom koji ima dovoljno veza sa zapadnom tradicijom da ljubitelji velikih romantičnih koncerata neće izgubiti orijentaciju dok uživaju u novim, živopisnim i atmosferičnim zvucima koje Sajgun evocira.” Prvi klavirski koncert nastao između 1952. i 1958. godine, donosi ekstatične ritmove i zvučna rešenja koja daju jednaki značaj orkestru koliko i samom klaviru, čineći ga izuzetno složenim za izvođenje. Kako je, međutim, u jednoj od kritika pijanistkinjine izvedbe ovog koncerta sa Kraljevskom filharmonijom u Londonu ostalo zabeleženo: „Gulsin Onaj ga je izvela kao remek-delo, sa vitalnošću i naklonošću koja nije mogla biti ubedljivija...”

Autor emisije: Stefan Cvetković