Muzika viva – 71. Međunarodni Rostrum kompozitora

Na početku ćete čuti kompoziciju Suspended in ratios – Lebdeći u proporciji poljske autorke Aleksandre Sliž, preporučenu u kategoriji autora do 30 godina. Ova umetnica je završila studije na Muzičkoj akademiji u Poznanju i Kraljevskom koledžu za muziku u Stokholmu. Njena umetnička istraživanja usmerena su na odnos akustičnog zvuka i elektronski stvorenih struktura, između instrumenata i modularnih sintisajzera. Kako bi ispitala ove odnose, ona stvara kompleksne dron strukture, često zasnovane na prirodnom sistemu štimovanja, namerno proizvodeći mikrotonalnu i elektroakustičnu tenziju, kao i poigravanja sa akustičkim prostorom i percepcijom publike. Svoja dela Aleksandra Sliž je predstavila na najznačajnijim festivalima savremene i elektronske muzike poput Varšavske jeseni, Muzik-protokola, festivala Ansaund, Orhus festivala i mnogih durgih.

Kompozicija Suspended in ratios za simfonijski orkestar i elektroniku nastala je kao poružbina Varšavske jeseni i ansambla Simfonijeta iz Bazela, te Instituta „Adam Mickijevič”. Ovo je elektroakustička kompozicija zasnovana na dronu, u kojoj Sliževa ispituje odnos mikrotonalnosti i harmonije. Inspiraciju je pronašla u sistemu prirodne lestvice koju je kompozitor La Mont Jang iskoristio na svom „dobro-naštimovanom” klaviru. Za razliku od temperovanog sistema na kom je zasnovana zapadnoevropska muzika ovaj prirodni sistem zadržava harmonske odnose proizašle iz alikvotnih tonova, bez njihovog prilagođavanja matematičkim odnosima, a zvuk koji se tako dobija je istovremeno nama čudan, iako je njegovo poreklo organsko. U svojoj kompoziciji Aleksandra Sliž primenjuje taj „prirodni štim” na čitav simfonijski orkestar, postavljajući pred izvođače veliki izazov, ali istovremeno pružajući publici neobično zvučno iskustvo.

Još jedno delo preporučeno u kategoriji autora do 30 godina bilo je ostvarenje pod nazivom Ova planina je jednom bila vatra portugaskog kompozitora Žoaoa Kaldasa. Rođen 1995, ovaj umetnik je studije završio na Muzičkoj akademiji u Lisabonu, a danas je aktivan kao autor savremene i primenjene muzike. Njegova kompozicija Apneja je 2020. godine osvojila nagradu za najbolje delo u izboru radijskog kanala Antena 2, a premijerno ju je izveo Gulbenkijan orkestar. Kompozicija sa kojom se Kaldas predstavio u Sloveniji inspirisana je planinom koja je već bila predmet umetničke obrade – čuvena provansalska planina Sen Viktoar koju je na svojim platnima ovekovečio Pol Sezan. U razgovorima sa pijateljima, ovaj slikar je govorio o potrazi za snagom i silom u stvarima i njegovim nastojanjima da je ovekoveči na platnu. Istu želju je imao i Kaldas, stvarajući delo koje je neposredno, čak i sirovo. On poziva publiku da opazi specifične zvučne karaktere, njihove posebne boje, materijalnost i teksturu. Slušajući, trebalo bi da potražimo vatru, odnosno tu iskonsku energiju u stvarima.

Još jedno delo iz selekcije Portugala bilo je preporučeno na ovom najznačajnijem radijskom takmičenju u oblasti savremene muzike, i to u generalnoj kategoriji – kompozicija Mitološki portreti Marijane Dionisio. Ova pevačica, improvizatorka i kompozitorka bavi se pre svega preispitivanjem uloge glasa u muzičkoj tradiciji, ispitujuću tehnički, tembralni i poetički potencijal reči. Diplomirala je na klavirskom odseku na Državnom konzervatorijumu u Lisabonu, a potom je stekla i diplomu iz džez pevanja, kojim se i danas često bavi. Kompozicija sa kojom se predstavila, Mitološki portreti, napisana je za a kapela glasove, a inspirisana je književnošću, tačnije stilom „magičnog realizma”. Delo poseduje tri stava pod nazivom Stavljanje u okvir, Tkanje i Figuriranje, u kojima se može prepoznati proces stvaranja tapiserije. Poput niti na razboju, veći harmonski blokovi su prepleteni sa manjim strukturama, pripremajući okvir za stvaranje tkanine; linije zatim počinju da se prepliću, stvarajući neobične boje, da bi se na kraju, pojavom korala, stvorila scena u kojoj su prikazane mitološke figure i događaji.

Do kraja emisije, čućete i ostvarenje Saturnide slovenačke autorke Urške Pompe, koje je takođe svrstano među najbolja dela na ovom takmičenju. Svoju poetiku ova umetnica je opisala kao „težnju ka ekonomičnoj konstrukciji, sa malom količinom muzičkog materijala koji pokušava da proširi i iskoristi na što je više moguće načina”. Ona je kompozitorka malih gestova, filigranskog rada koji se prostire u zvučnom prostoru, nekad na ivici čujnosti. Kompozicija Saturnide za solo klarinet Urške Pompe naziv je dobila prema noćnom leptiru, a inspirisana je delikatnim zvukom njegovih svilenkastih krila i gotovo nečujnim lepršanjem, koje pre možemo zamisliti nego istinski čuti.

Urednica emisije: Ivana Neimarević