Svetske muzičke pozornice

Na programu je bila Sedma simfonija u e molu Gustava Malera, kao i kompozicija Donum Simoni za duvače i perkusije Harisona Bertvisla, kojom je započelo veče. Ovo delo britanski kompozitor napisao je 2018. godine i posvetio ga upravo Sajmonu Retlu.

Od svih simfonijskih ostvarenja u Malerovom opusu, Sedma simfonija se, smatraju muzikolozi, ubraja među njegova najzagonetnija ostvarenja. Delo je pisao u periodu od 1904. do 1905, često revidirajući partituru, a uporedo je završavao i svoju Šestu simfoniju. Naime, najpre je komponovao dva stava i nazvao ih Noćna muzika, a, kako se pretpostavlja, zbog njih je delo vremenom dobilo i podnaslov – Pesma noći.

Sedma simfonija je premijerno izvedena u Pragu 19. septembra 1908. kada je Češkom filharmonijom dirigovao sam Maler. Nakon nekoliko nedelja, delo je izvedeno u Minhenu i Hagu, međutim, kao i na premijeri, ono nije naišlo na tople reakcije publike i stručne javnosti. Britanska premijera upriličena je 18. januara 1913. u Londonu, pod dirigentskom palicom Henrija Vuda, dok je publika u Čikagu delo imala priliku da čuje tek 15. aprila 1921. godine.

Iako je Sedma simfonija pisana u vreme kada je Maler već stekao veliki međunarodni uspeh, period između nastanka i premijernog izvođenja u Pragu doneo je dramatične promene u njegovom životu, na privatnom i profesionalnom planu. Naime, marta 1907. otišao je sa mesta dirigenta u Bečkoj državnoj operi kada se tamošnja javnost okrenula protiv njega, potom mu je 12. jula iste godine preminula ćerka, a ubrzo je otkrio da i sam pati od srčanog oboljenja. Muzikolozi ističu da su ovo razlozi zbog kojih je Malerova Sedma simfonija puna kontrasta i burnih raspoloženja.

Urednica Irina Maksimović Šašić