Festival Proms 2024

Solista je bio violista Lorens Pauer koji je sa ovim umetnicima premijerno izveo ostvarenje I cannot love without trembling – Ne mogu da volim bez drhtanja Kasandre Miler. Delo predstavlja zapravo Koncert za violu koji je ova savremena kanadska kompozitorka posvetila Paueru, a pisano je po porudžbini Bi-Bi-Sija i izvedeno u prvom delu koncertne večeri.

Kasandra Miler je inspiraciju pronašla u tekstovima francuske filozofkinje, književnice, hrišćanskog mistika i političke aktivistkinje Simon Vej, koja je preminula 24. avgusta 1943. usled gladi, odbivši da uzima hranu iz solidarnosti prema žrtvama Drugog svetskog rata. U poslednjoj godini života napisala je pismo svom prijatelju i kolegi, istaknutom francuskom filozofu Gistavu Tibonu i u njemu istakla sledeće: „Ljudsko postojanje je veoma prolazno, trošno i izloženo takvim opasnostima da ja ne mogu da volim bez drhtanja”. Upravo su ove reči poslužile kao inspiracija Kasandri Miler da po njima naslovi delo, te da u njemu je predstavi svoje viđenje lamentacija u njihovim različitim oblicima.

Drugi deo ovog koncerta ispunila je Četvrta simfonija u ce molu, opus 43 Dmitrija Šostakoviča. Iako je Šostakovič ceo kreativni vek proveo unutar okvira sovjetske kulture i estetike, njegova karijera je više puta bila izložena političkim i umetničkim pritiscima. Naime, nakon preokreta u kulturnoj politici Sovjetskog Saveza uvođenjem socijalističkog realizma tridesetih godina prošlog veka, od umetnika su zahtevana „dela za mase”, odnosno, od kompozitora muzika koja će biti prijemčiva, melodična, herojska i monumentalna. „Intelektualizam” zapadnoevropske moderne bio je odbačen uz obrazloženje da je nerazumljiv široj javnosti. Nakon što je Šostakovičeva opera iz 1936. godine Lejdi Magbet Mcenskog okruga izazvala oštar napad kritičara Pravde, pod pritiskom zvaničnika zabrinutih za njegovu ličnu bezbednost, sa zakazanog premijernog izvođenja decembra 1936. bila je povučena i Četvrta simfonija, a kompozitoru savetovano da odustane od ’modernističkih težnji’ i okrene se ’muzici za narod’. Kriza sa kojom se u ovom periodu suočio bila je, zapravo, mnogo više od shvatanja muzičkog stila i predstavljala je, doslovno, pitanje života i smrti. Naime, u ovom periodu Staljinovih ’velikih čistki’ i sam Šostakovič je izgubio rođake, prijatelje i kolege, a poseban udarac na kompozitora bilo je hapšenje i pogubljenje njegovog zaštitnika i poklonika njegove umetnosti – sovjetskog vojnog komandanta Mihaila Tuhačevskog.

Četvrta simfonija je imala premijeru tek 1961, osam godina nakon Staljinove smrti, a tom prilikom Moskovskom filharmonijom dirigovao je Kiril Kondrašin.

Snimak koncerta ustupljen nam je posredstvom međunarodne razmene u okviru Euroradija.

Urednica Irina Maksimović Šašić