Muzej zvuka – Dela Đovanija Pjerluiđija da Palestrine

„Pesme u starom stilu više se ne koriste, zbog konfuzije i kvarenja reči koje su bile posledica njihovih dugačkih i isprepletanih imitacija, ali i zbog toga što nisu posedovala nikakav šarm, jer kada pevaju svi glasovi, ne možete čuti nijedan kao ni njihovo značenje. Zapravo, u istom trenutku svaki glas peva drugu reč. To je bio razlog što je muzika mogla u potpunosti biti izbačena iz Svete crkve... da nije Đovani Palestrina pronašao lek, pokazujući grešku i zabludu kompozitora, a ne same muzike, a dokaz tome bila je Misa Pape Marčela koju je komponovao”.

Ovo svedočanstvo o tome kako je Đovanije Pjerluiđi da Palestrina svojeručno spasao polifonu muziku u zapadnoj crkvi, štampano je 1607. godine u traktatu o sviranju baso kontinua kompozitora i teoretičara Agostina Agacarija. Govoreći o događaju koji se odigrao više od pedeset godina ranije, u okviru višegodišnjeg Tridentskog sabora, Agacari postavlja temelje legende koja je ostala neraskidivo vezana za Palestrinino ime. Kakvo je zaista mesto imala Misa Pape Marčela u ovim događanjima i danas predstavlja pitanje koje zaokuplja pažnju istraživača. Papa kojem je delo posvećeno vladao je samo tri nedelje, a da je Palestrina napisao misu tokom njegovog života, ona bi prethodila debatama o muzici koje su se se odvijale u gradu Trentu, čak sedam godina. Sa druge strane, naučnici su zaključili da je delo najverovatnije komponovano početkom šezdesetih godina XVI veka, odnosno tačno u vreme vođenja ovih rasprava. Ono što je neosporno jeste da je Misa Pape Marčela izuzetan primer slobodno komponovane, kontrareformacijske mise, u kojoj prozračnost melodijskih linija doprinosi jasnom razumevanju teksta, a vešto sproveden kontrapunkt obezbeđuje raskošnu zvučnost delu.

U emisiji ćete čuti i neke od najpoznatijih moteta i himni ovog autora.