Franc Rozencvajg: Novo mišljenje. Naknadne napomene uz „Zvezdu iskupljenja” (1)

Svoju trotomnu „Zvezdu iskupljenja” napisao je nemački filozof jevrejskog porekla Franc Rozencvajg 1921, kada mu je bilo 35 godina. Prošlo je više od sto godina od kako je knjiga ugledala svetlo dana, ali uprkos nesumnjivom uspehu (još za života pisca), te bezbrojnim tumačenjima, do danas se održala dilema kom žanru, zapravo, to delo pripada: filozofiji ili teologiji? Tu dilemu nije razvejao ni sam Rozencvajg uprkos tome što je u tekstu „Novo mišljenje”, svojevrsnom sažetku „Zvezde iskupljenja” objavljenom nekoliko godina posle izlaska knjige, potpuno nedvosmisleno napisao da je reč o filozofskom, a ne teološkom spisu. Za istrajno odolevanje te dileme, ipak, višestruko je zaslužan sam Rozencvajg jer, najpre, knjigu je objavio bez ikakvih „pomoćnih sredstava”, dakle bez predgovora i pogovora (čitalac je, drugim rečima, ostavljen da se snalazi sam u vrlo komplikovanim izvođenjima, usred kovitlaca ideja), potom, bogatstvo „Zvezde iskupljenja” ne iscrpljuje se u filozofskim implikacijama, a snažan naglasak koji je Rozencvajg stavio na promišljanje boga naprosto nije mogao da ukloni ni sam pisac.

U tekstu „Novo mišljenje” Rozencvajg se, ukratko, osvrće posebno na svaki od tomova svoga dela, tvrdi da je reč o sistemskom spisu – sve je, dakle, uzajamno povezano – te upućuje na ono što je, po njegovom sudu, najvažnije u toj knjizi: susret mišljenja i iskustva. „Iskustvo”, piše Rozencvajg, „ne zna ništa o predmetima; ono oseća, ono doživljava, ono se nada i strahuje”, ali ni u jednoj od tih senzacija nema predmeta. Potom gotovo revolucionarna tvrdnja da je naše ’ja’, kao svojevrsno jemstvo istinitosti našeg iskustva, odnosno povezanosti s predmetom, tek puka predrasuda „stara 300 godina” (Rozencvajg, naravno, misli na Dekarta). I još ’tvrđe’: upravo ’ja’ iskrivljuje sadržaj svakoga znanja. Posledica ovakve postavke je da se, na neki način, moramo osloboditi našeg ’ja’, što Rozencvajga, verovatno uprkos njegovoj volji, probližava teologiji.

Ono, međutim, što se može razumeti i kao praktična posledica „Zvezde iskupljenja”, jeste Rozencvajgovo preispitivanje ’nemstva’ i ’jevrejstva’ u njemu samom, dakle svojevrsni sukob identiteta koji će, u komplikovanim istorijskim uslovima, biti daleko presudniji nego što su Rozencvajg i njegove kolege tih godina uopšte mogle da pretpostave. Istovremeno, potreba da se ti Nemci jevrejskog porekla (Herman Koen, takođe) uopšte bave problemima identiteta na taj način puno govori o zlim duhovima vremena.

S nemačkog preveli Markus Manojlović i Željko Radinković
Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković