Antologija srpske muzike

Ako je jedno delo obeležilo i usmerilo potonju istoriju sprske muzike, onda su to Rukoveti, njih petnaest, koje je Mokranjac pisao između 1883. i 1909. godine. One ne samo da zauzimaju centralno mesto u Mokranjčevom opusu, već se mogu smatrati stožernim ostvarenjem celokupne srpske muzike. Brojni su, tako, primeri transformacija Rukoveti u opusima drugih autora, ali je vrednost ovih kompozicija neosporna i kada se pogleda stvaralaštvo Stevana Stojanovića Mokranjaca, kao takvo. I danas, ova dela plene svojom zaokruženošću, promišljenošću, dubokim razumevanjem i finom sitilizacijom registara lirskog, šaljivog i dramatičnog, koji proističu iz narodne tradicije.

Dve centralne rukoveti celog ciklusa su najobiminija Peta – Iz moje domovine, sastavljena od čak deset pesama i najpoznatija – Deseta, koju čine Pesme sa Ohrida.

Komponovane na distanci od deset godina, one pokazuju širinu i jasnoću umetničke vizije koju je Mokranjac iskristalisao pišući svoja dela, vodeći hor i istovremeno prikupljajući izuzetno vrednu melografsku građu. Peta rukovet bi se mogla okarakterisati kao potreba da se celo jedno iskustvo pretoči u formalno najkompleksniji "splet" pesama, da se pronađu njihove muzičke korespondencije, dopunjavanja, ali i dramaturško-značenjska dijalogiziranja. Sa svoje strane Deseta rukovet, napisana na vrhuncu umetničke zrelosti 1901. godine, pokazuje odlazak dalje, ka potpunom ovladavanju ne samo finesama horskog pisma, već i ka inovativnoj upotrebi harmonskih rešenja, a sve u cilju davanja svežeg i verodostojnog tumačenja emotivnog sadržaja odabranih pesama – kao što su Biljana platno beleše, Pušči me i Niknalo cvekje šareno koje još uvek žive u narodnoj tradiciji i izvan nje.

Urednica Ksenija Stevanović.