Gaetano Doniceti: Pozorišne zgode i nezgode

U glavnim ulogama slušaćete Šarlin Džoint kao primadonu Dariju, Đuzepa Toju kao njenog muža Prokola, baritona Matea Loija kao dirigenta i kompozitora Biskromu, basa Paola Bardonju kao Mamu Agatu, dok je sopran Paola Leoči njena ćerka – Luiđa Kastragati, sekonda dona. Alberto Robert je nemački tenor Giljelmo, bariton Vilijam Kajl tumači Čezara, pesnika i libretistu, mecosopran Ana Benet je kontratenor Pipeto, bas Filip Kajmanovič je impresario, dok je bas Henri Grant Kersvel direktor pozorišta. Horom i orkestrom veskfordskog festivala diriguje Danila Grasi. 

Operski festival u Veksfordu je, inače, osnovan 1951. godine, a danas predstavlja jedan od stubova kulturnog života Irske. Direktorka festivala Rozeta Kuki je javnosti ove godine predstavila program koji je opisala kao „pogled na ono što se dešava iza scene gde se svašta može desiti i gde je sve moguće… uz dašak lakoće”. Shodno ovoj temi, publici je predstavljana i Donicetijeva opera-farsa Pozorišne zgode i nezgode. Ovo delo se zasniva na dramatruškoj tehnici ’pozorišta u pozorištu’, odnosno pozorišne meta igre. Kako to kaže Rozana Kuki „glumci i pevači postaju karakteri unutar karaktera, brišući granicu između izvođača i onog što se izvodi, između onog napisanog i onog improvizovanog”. Publika je prebačena ne samo u prostor samog komada – u fikciju, već i u dramu koja se odvija iza scene.

Opera Pozorišne zgode i nezgode Gaetana Donicetija koja se bavi komičnim dogodovštinama jedne provincijalne operske trupe u osvit premijere njihove nove opere serije, prvobitno je bila zamišljena kao jednočina opera-farsa zasnovana na komadu Pozorišne zgode Antonija Simeonea Zografija. U ovoj verziji premijerno je izvedena 1827. godine u Napulju u malom Teatru Nuovo, u toku večeri posvećene napuljskom pesniku i libretisti Domeniku Đilardoniju. Doniceti je potom revidirao ovo delo i dodao rečitative i delove iz pozorišnog komada Pozorišne nezgode, te je u ovakvoj, finalnoj verziji u dva čina, opera predstavljena 1831. godine milanskoj publici u teatru Kanobijana. Od 1969. godine ova opera je poznata i pod nazivom Viva la Mama, kako je nazvao reditelj Helmut Kojtner prilikom nemačke adaptacije ovog dela u Minhenu.

Urednica Ksenija Stevanović