Imaginarni pejzaži

Pred nama je kolaborativni rad, nastao kao rezultat upoznavanja i sravnjivanja tri korespondentne, muzičke poetike. Kako je to rekla Manja Ristić „postepeno samo napravili zvučni simulakrum mesta i trenutaka smrznutih u vremenu”. Drugim rečima, vremenom, kroz razmenu materijala između tri umetnice nastao je zajednički, deljeni prostor.

Ove tri umetnice zidaju svoju kuću od zvučnih blokova i maltera sakupljenog na različitim lokacijama. Manja Ristić ugrađuje svoje terenske snimke Korčule, kamenoloma Južne Dalmacije i predela na austrijsko-češkoj granici. Veronika Čerola je oplemenjuje terenskim snimcima Rio de Žaneira, u miksu sa semplovima iz filmova i kratkotalasnog radija. Sloj Žoane Gvere vezan je za zvuke instrumenata – prepariranog violončela, marokanske frule, starih orgulja, portugalske gitare koja se svira gudalom i samog zvuka njenog glasa.

Gvera je o procesu rada rekla da ju je prva kompozicija „odnela na neke vodene, peskovite obale, u magloviti i misteriozni pejzaž, koji podseća na izgubljena sećanja ili na snove”. Druga numera koju ćete čuti je za nju neka vrsta „cikličnog pokreta, oda lepoti koja se nalazi u svakodnevnim ritualima, koja ukazuje na povezanost celokupne egzistencije”. Rukovodeći se ovim impresijama umetnice su tim dvema kompozicijama dale nazive Dnevnik snova i Vetar se ponovo vraća na svoje mesto porekla, od kojih je drugi stih grčkog pesnika Janisa Ricosa iz njegove zbirke „Dnevnici egzila”.

U ovim lirskim, radiofoničnim, kompleksnim kompozicijama koje ćete večeras čuti nailazimo na tihi, proživljeni dijalog tri žene, njihovih iskustava, slušanja i stremljenja. One stvaraju zajedničko tlo, jedno malo zvučno utočište, u jednom nesigurnom i ponekad strašnom svetu, koji ih okružuje.

Urednica Ksenija Stevanović