Filozofija medija: mediji i inteligencija – govore Una Popović i Srđan Šarović i Tamara Bradić

U savremenoj civilizaciji algoritmi nazvani veštačkom inteligencijom se nameću kao referentna tačka i najpouzdaniji izvor znanja. Savremena tehnologija obezbeđuje da se na pitanje bilo koje vrste dobije rezultat pretraživanja ogromne baze podataka, što vodi nekritičkoj izgradnji poverenja u ponuđene odgovore. Na delu je delegiranje odgovornosti za sticanje znanja kao i za samostalno promišljanje, budući da takozvani algoritmi veštačke inteligencije uspešno analiziraju i sistematizuju bilo koji odabrani sadržaj. Nasuprot tome, pitanje koje postavljaju Una Popović i Srđan Šarović glasi: da li se veštačka inteligencija može upotrebiti kao (didaktičko) sredstvo za podsticanje promišljanja i, posebno, za podučavanje u filozofiji? Takav algoritam ne bi nudio podatke o postojećim filozofskim idejama, već bi sam morao da operiše kao filozof – postavljajući pitanja. Autori izlaganja će predstaviti jedan takav model „Veštačke inteligencije filozofa”.

Tamara Bradić zastupa tezu da su navike umrežavanja među korisnicima interneta tehnološki uslovljene i da utiču na kvalitet interpretacije podataka. Pozivajući se na Leva Manoviča i stanovište da je „softver postao naš interfejs sa svetom, drugima, našom memorijom i imaganicajom”, autorka primećuje da je softver zamenio mnoge, ranije korišćene medije, pri čemu kompjuter i softver ne predstavljaju samo „tehnologiju”, već novi medijum koji nije samo novo tehničko sredstvo. Samo umrežavanje na društvenim mrežama se ne može objasniti bez poznavanja načina funkcionisanja mreža i softvera, dok je logika programiranja, kao sastavni deo procesa digitalizacije, faktor koji značajno utiče na interpretaciju podataka korisnika interneta. Složenost principa na kojima se zasnivaju novi mediji ukazuje na to da se povezivanje i razmena informacija na internetu drugačije konstituišu i da ne zavise isključivo od naše interpretacije podataka. Dakle, različite vrste medija počinju da deluju kao posebne vrste, usled čega se susrećemo sa jednom hibridnom softverskom kulturom, čija složenost utiče na individualni faktor interpretacije podataka i informacija korisnika interneta.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.