Gramofonija – Simfonijski orkestar Kanadskog radija iz Vinipega

Ova ploča spada među takozvane transkripcione ploče, napravljene za potrebe radijskog emitovanja. One su u zlatnoj eri radija bile važan izvor sadržaja i materijala koje su radio stanice emitovale, a pored muzike su mogle sadržati i džinglove, najave, govorne materijale, reklame i tome slično. U vreme šelak ploča, radijske transkripcione ploče su bile jedine koje su izrađivane od vinila i bile su znatno većeg prečnika, te ih nije bilo moguće reprodukovati na kućnoj opremi niti su bile dostupne u prodaji. Sa pojavom magnetofona i komercijalnih vinilnih ploča, njihov značaj opada, ali su se i dalje održale kao jedan od načina razmene materijala između radijskih kuća. Na njima je nakon Drugog svetskog rata uglavnom objavljivan dokumentarni ili promotivni umetnički materijal nekomercijalnog karaktera, iako su od šezdesetih godina transkripcione ploče prestale da imaju fizičkih razlika u odnosu na komercijalna izdanja, te su im jedina obeležja bila natpisi na omotima. To je slučaj i sa pločom koju večeras emitujemo, a koja je objavljena kao transkripciona ploča i kao regularno vinilno izdanje. Ona ilustruje tadašnju praksu živih nastupa na radiju koje je orkestar iz Vinipega često priređivao, a njegov osnivač i dugogodišnji dirigent Erik Vajld je u repertoar uključivao i savremenu muziku autora koji nisu bili iz Kanade. Time je orkestar privukao širu publiku koja je zahvaljujući transkripcionim pločama imala prilike da sluša muziku manje poznatih kanadskih autora širom sveta, bez ograničenja u emitovanju, kako je ponosno naglašeno na omotu.

Šezdesetih godina, kada je potražnja za ovom vrstom transkripcionih usluga počela rapidno da opada, Kanadski radio je zbog svoje usmerenosti na retke i nekomercijalne sadržaje, uspeo da ukaže na prostor u radijskom emitovanju gde ova vrsta razmene još uvek ima svoje mesto. U vreme objavljivanja ove ploče, radio stanice iz 52 države su bile pretplaćene na transkripcione usluge Kanadskog radija. Pored toga, čineći sadržaj ovih ploča dostupnim javnosti, Kanadski radio je uspeo da proširi svoju publiku i ostvari saradnju sa velikim svetskim izdavačima pokrećući veće izdavačke poduhvate snimanja sabranih dela ili delova opusa čuvenih autora. Postepeno se transkripcioni servis Kanadskog radija transformisao u izdavačku kuću posvećenu savremenoj muzici, da bi 1991. godine zbog finansijskih problema prestao da postoji.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić