55. BEMUS – Crnogorski simfonijski orkestar

U večerašnjoj emisiji čućete Šostakovičevu Simfoniju broj 7 u Ce-duru, opus 60 pod nazivom Lenjingradska, kompoziciju koja se ubraja u red autorovih najboljih simfonijskih ostvarenja. Ovo kapitalno delo muzike 20. veka izraz je antiratnog stava samog Šostakoviča, što i oslikavaju njegove reči da nije imao nameru da opisuje rat muzikom, već da pokaže duh i esenciju surovih dođaja. Komponovanje Sedme simfonije počeo je tokom nemačke opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu, kada je završio prva tri stava. Nakon naređenja da napusti Lenjingrad, 1. oktobra 1941. Šostakovič sa porodicom odlazi u Kujbišev, današnju Samaru, gde je u decembru iste godine i završio simfoniju. Iako je želeo da kompoziciju premijerno interpretira Lenjingradska filharmonija, to nije bilo moguće budući da je vlada orkestar premestila u Novosibirsk, te je svetska premijera upriličena u Kujbiševu 5. marta 1942. godine. Orkestrom Boljšoj teatra dirigovao je Samuil Samosud.

Prema rečima muzikološkinje Zorice Premate, interesovanje za simfoniju je bilo ogromno ne samo u Svojetskom Savezu, već i među ratnim saveznicima. Sam autor je nakon premijere dao da partitura bude snimljena na mikrofilm, a potom je prokrijumčarena preko Teherana do Londona, gde je Henri Vud 22. juna 1942. dirigovao Londonskim filharmonijskim orkestrom u okviru još uvek postojećeg Promsa. Američka premijera usledila je vrlo brzo, 19. jula, a Simfonijskim orkestrom En-Bi-Sija rukovodio je Arturo Toskanini.

Ipak, veoma značajna bila je lenjingradska premijera, koja je postala simbol i svedočanstvo strahota prilikom opsade ovog grada u Drugom svetskom ratu. Jedini ansambl koji je ostao u gradu nakon egzodusa umetnika, koje su sovjetske vlasti tada sprovele, bio je Simfonijski orkestar Radio Lenjingrada. U leto 1942. njihov dirigent, Karl Elijasberg dobio je uputstva da sa ansamblom uvežba Šostakovičevu Sedmu simfoniju, ali se maestro suočio sa velikim problemima. Jedna od beležaka iz dnevnika orkestra glasila je: „Proba nije održana. Srabijan je mrtav. Petrov je bolestan, Borišev je mrtav. Orkestar ne radi.” Potom su sovjetske vlasti poslale naređenje duž prve linije fronta da se svi muzičari jave na probu. Iz pomenutog dnevnika može se saznati da su i te probe teško organizovane budući da su izmučeni i izgladneli umetnici jedva držali instrumente. Orkestar je simfoniju izveo svega jednom u celosti, na generalnoj probi, tri dana pre lenjingradske premijere održane 9. avgusta 1942. godine. Kompozitor je simfoniju posvetio građanima Lenjingrada, koji su morali da istrpe još godinu i po dana opsade.

Urednica emisije Marija Vuković