An Fausto-Sterling: Ka teoriji ljudske polnosti (3)

U knjizi Seksualizovanje tela, An Fausto-Sterling – čiji je istraživački i teorijski rad podjednako značajan u barem tri oblasti: biologiji, istoriji nauke i feminističkoj kritici – nastojala je da pokaže na koji su način njene kolege, biolozi, istorijski doprineli konstruisanju i održanju binarnih kategorija muškog i ženskog pola (sex) i roda (gender). Polazeći od činjenice da je bavljenje naukom nužno uronjeno u vlastiti društveni i kulturni kontekst, navodno objektivno naučno znanje, budući da nastaje u polno i rodno obeleženom društvu, i samo je time obeleženo. Drugim rečima, naučnici (u ovom slučaju bio-medicinski naučnici), i sami učestvuju u kreiranju roda. Na primer, testovi koje su biolozi standardizovali za merenje aktivnosti tzv. polnih hormona zasnovani su na veoma restriktivnim pitanjima u vezi s polnim razlikama, iako su sami hormoni „bili spremni da nam govore o mnogo raznovrsnijim stvarima”.

Zbog toga Fausto-Sterling u svom nacrtu za teoriju ljudske polnosti iznosi važne preporuke biolozima (ali i feminističkim istraživačicama i istraživačima), koji bi želeli da se bave pitanjem pola i roda. Pre svega, prema njenom mišljenju, takva istraživanja trebalo bi da prirodu i kulturu posmatraju kao nedeljivu celinu, a ne hijerarhijski, s obzirom na to da ne postoji društveni svet na jednoj strani i prirodni svet na drugoj, iako prirodna ograničenja usmeravaju društvena i obratno. Štaviše, takva istraživanja moraju uzeti u obzir da su živi organizmi aktivni entiteti koji evoluiraju. Drugim rečima, svaka teorija roda ili ljudske polnosti mora uzeti u obzir da se bavi dinamičkim fenomenima: priroda i kultura ne samo da su nedeljive, već permanentno odgovaraju jedna na drugu i zajednički se razvijaju. I najmanja intervencija u jednoj od njih vrši uticaj na onu drugu, te stoga oblikovati prirodno znači oblikovati društveno. To zahteva dijalektički pristup u preispitivanju biološkog sveta: moramo konstruisati znanje koje će manje težiti da „normalizuje” određene biološke činjenice, a više da stupi sa njima u dijalog. Konačno, Fausto-Sterling smatra da se najrazličitija gledišta (od perspektiva molekularnih biologa do perspektiva feminističkih aktivistkinja), moraju integrisati. Stoga ona poziva istraživače da rade u interdisciplinarnim i nehijerarhijskim grupama kako bi došli do „potpunijeg” znanja o ljudskoj polnosti.

Prevod s engleskog: Ivana Stojiljković i Predrag Šarčević

Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević