Svetske muzičke pozornice

U ostvarenju Metakosmos Ana Torvalsdotir, jedna od najzanimljivijih savremenih islandskih kompozitorki, predstavlja mračno putovanje koje ide dalje od horizonta i ističe da se naslov „odnosi na ideju da upadnete u crnu rupu i stignete na mesto koje niko ne zna i nad kojim nemate kontrolu”. Kritičari navode da je „muzika gotovo malerovske atmosfere, na trenutke mračna, a zapravo obojena nordijskom lepotom”. Delo je nastalo 2018. po porudžbini Njujorške filharmonije, a premijerno ga je dirigovao Esa-Peka Salonen. Evropska premijera bila je naredne, 2019. godine, a Metakosmos su tom prilikom interpretirali Berlinski filharmoničari.

Maler je Pesmu o zemlji komponovao 1908. i 1909, u završnoj fazi svog stvaralaštva, obeleženoj velikim udarcima koji su ga zadesili na privatnom i profesionalnom planu. Naime, u kratkom razdoblju 1907. godine izgubio je ćerku Mariju, mesto direktora Bečke opere, a lekari su mu saopštili da je njegovo srce u takvom stanju da će živeti još svega nekoliko godina. Egzistencijalna kriza kroz koju je u tom periodu prolazio predstavljala je sa jedne strane okidač, dok mu je sa druge bila pokretač da preispita mračnu granicu između života i smrti. Kako je i sam pisao: „Jedan jedini udarac bio je dovoljan da izgubim sav spokoj i mir koji sam ikada postigao. Stojim licem u lice sa prazninom i sada, na kraju svog života, moram da počnem da učim kako da ponovo hodam...”, istakao je kompozitor. Za razliku od kolosalne Osme simfonije iz 1907. koju je naslovio Simfonija hiljade i sa kojom je dostigao vrhunac svoje karijere dirigenta-kompozitora, u Pesmi o zemlji Maler, muzičkim jezikom poznog romantizma, dočarava potpuno drugačiji svet. Naime, kada se upoznao sa stihovima iz antologije stare kineske lirike iz perioda dinastije Tang koju je, u slobodnom prevodu pod naslovom „Kineska flauta” objavio Hans Betge, Maler je dobio inspiraciju da komponuje delo koje je smatrao „oproštajem od ovozemaljskog života”.

Pisano za tenor, mecosopran ili bariton, i orkestar, ovo ostvarenje ostavilo je veliki trag u istoriji muzike. Sa jedne strane, Maler je dao novi oblik pozno romantičarskom lidu premestivši ga iz salona i kamernih sala u koncertne dvorane, dok je, sa druge, u njemu uspeo da prožme dva gotovo nespojiva žanra i istakne njihove osnovne karakteristike – intimnost lida i grandioznost simfonije – a sve u cilju prikazivanja i dočaravanja ličnih stanja. Pesma o zemlji se sastoji od šest stavova, odnosno pesama, a nazivi su: Napitnice o zemaljskoj bedi, Usamljen u jesen, O mladosti, O lepoti i Pijan u proleće. U poslednjem, šestom stavu nazvanom Rastanak, koji traje koliko i prethodnih pet zajedno, poslednje reči govore o obnavljaju zemlje u proleće – to su stihovi samog kompozitora koji je, suočavajući se sa blizinom sopstvene smrti, skupljao hrabrost iz svog ciklusa o smrti i ponovnom rođenju u prirodi. Maler je kao osnovu koristio Betgeov slobodan prevod kineskih pesama, a i sam je načinio određena prilagođavanja teksta.

Članovi Simfonijskog orkestra Frankfurtskog radija i dirigent Alan Altinoglu su Pesmu o zemlji interpretirali prema novom izdanju Međunarodnog društva Gustav Maler, a koje je objavljeno ove godine. Kao solisti nastupili su Klej Hili, tenor i Samuel Haselhorn, bariton.

Urednica Irina Maksimović Šašić