XX vek – Kompozicije Andrea Žolivea

Koncert za harfu i kamerni orkestar napisan je 1952. godine. Žolive je bio veoma naklonjen žanru koncerta, a birajući harfu za solistički instrument morao je da uvaži njenu specifičnost, odnosno činjenicu da harfa, figurativno rečeno, „nije prijatelj brzih modulacija” i da manipulacija pedalima harfe ima svoja ograničenja. Međutim, Žolive je veštim izborom harmonskih rešenja postigao izuzetno tonalno bogatstvo kompozicije uprkos tehničkim ograničenjima instrumenta.

U Božićnim pastoralama za trio u sastavu flauta, fagot i harfa iz 1943. godine, Žolive je koristio temu velikog praznika samo kao ishodište. Ovo ostvarenje po svojoj meditativnosti i sonornosti može se smatrati, kako je to rekao Žoliveov savremenik, „uzornim duhovnim delom našeg doba”.

Žolive je bio posvećen avangardnoj muzici, te je bio član i osnivač društva Spirala, koje je negovalo savremenu kamernu muziku, a potom i društva Francuska omladina, okrenutog spiritualizmu. Ova udruženja, snažno su odbacivala neoklasicizam Stravinskog, te poetiku Satija i „Šestorke”. Ratne godine prekinule su njihova dalja delovanja. Tokom rata, Žolive je pojednostavio svoj muzički jezik i napustio atonalnost u korist lirskih kvaliteta. Kasnije je uspeo da nađe srednje rešenje između svojih ranih eksperimenata i jezika koji je koristio 40-ih godina, zadržavajući elemente virtuoznosti, disonance i bogati ritam. Na kraju emisije slušaćete Koncert za Martenoove talase iz 1947. godine.

Urednica Sanja Kunjadić