Festival Stiriarte 2023

U prvom delu emisije slušaćete Betovenovu Posmrtnu kantatu za Jozefa Drugog koju je pisao kao devetnaestogodišnjak dok je još boravio u svom rodnom Bonu. Betoven je u tom periodu bio aktivan i kao violista u dvorskom i pozorišnom orkestru, a ovo je jedno od najznačajnijih ostvarenja njegovog „bonskog“ perioda, koje je posvetio Jozefu Drugom Habsburškom, velikom zastupniku prosvetiteljskih intelektualnih, društvenih i političkih ideja XVIII veka. Čuvši vest o njegovoj smrti u Beču 20. februara 1790, članovi Književnog društva iz Bona planirali su da 19. marta iste godine upriliče ceremoniju u njegovu čast, a tim povodom je mladi Betoven dobio porudžbinu da komponuje kantatu. Međutim, samo dva dana pre službe odustalo se od izvođenja dela, a kantata nije bila izvedena ni za Betovenovog života. Naime, kako istorijski izvori navode, delo je imalo premijeru u Beču tek 1884, pedeset sedam godina nakon kompozitorove smrti, a objavljeno je 1888. kao dopuna njegovog kompletnog opusa. Inače, Posmrtnu kantatu za Jozefa Drugog Betoven je pisao po tekstu Severina Antona Averdonka i oblikovao je u sedam stavova.

Drugi deo koncerta ispunila je Krunidbena misa u Ce duru, Kehlova oznaka 317 Volfganga Amadeusa Mocarta. Rad na partituri ovog ostvarenja Mocart je završio marta 1779. godine u Salcburugu. Naime, po povratku u rodni Salcburg, nakon više od godinu dana bezuspešne potrage za poslom u Parizu i Manhajmu, Mocartov otac Leopold ponudio mu je mesto dvorskog orguljaša i kompozitora u Katedrali. Pretpostavlja se da je Krunidbena misa tu premijerno i izvedena tokom obeležavanja Uskršnjih praznika, aprila 1779, iako je podatak o prvom izvođenju dokumentovan tek 1792. godine, prilikom krunisanja Franca Drugog za cara Svetog Rimskog carstva.

Urednica Irina Maksimović Šašić