Žene u muzici – Zuzana Ružičkova

Rođena 14. januara 1927. u češkom gradu Plzenju, Zuzana Ružičkova je od ranog detinjstva iskazivala naklonost ka muzici, a posebno ka delima Johana Sebastijana Baha. Prepoznavši u njoj jedinstven talenat, roditelji su odlučili da je pošalju u Pariz na školovanje. Međutim, u osvit Drugog svetskog rata, nemačkom okupacijom Čehoslovačke 1938, svaka mogućnost studiranja u inostranstvu bila je onemogućena. Godine 1942. Zuzana Ružičkova je sa roditeljima deportovana u nacistički logor Terezin, u kojem je izgubila oca, a zajedno sa majkom je potom poslata u ozloglašeni Aušvic, da bi dve godine kasnije obe bile prinudne radnice u Hamburgu, dok su poslednje dane rata provele u koncentracionom logoru Bergen-Belzen.

Nakon oporavka od nedaća koje je preživela u toku rata, Ružičkova je odlučila da nastavi muzičko obrazovanje. Od 1947. do 1951. pohađala je Akademiju za izvođačke umetnosti u Pragu, a u toku studija razvila je posebnu naklonost ka ranoj muzici. Prvi resital na čembalu održala je 1951. godine, a potom je 1956. usledio veliki uspeh: ovenčana je specijalnom nagradom na A-Er-Deovom Međunarodnom muzičkom takmičenju u Minhenu. Tom prilikom dobila je i stipendiju za specijalizaciju u Parizu.

Uspeh na takmičenju u Minhenu označio je i početak njene velike međunarodne karijere. Redovno je nastupala širom Evrope, u Japanu i u Americi. Zapažene koncerte održala je na festivalima u Lajpcigu, Štutgartu, Hajdelbergu, Frankfurtu i drugim gradovima. Godine 1962. bila je jedna od osnivača ansambla Praški kamerni solisti zajedno sa dirigentom Vaclavom Nojmanom. Partnerske saradnje u okviru kamernih sastava ostvarila sa Pjerom Furnijeom, Žan-Pjerom Rampalom, Janošem Starkerom, kao i dirigentima poput Paula Zahera, Herberta Blumsteta, Nevila Marinera i drugih.

Bogat diskografski opus Zuzane Ružičkove obuhvata veliki broj dela od engleskih virdžinalista do savremenih kompozitora, međutim, Bahova muzika je bila glavna okosnica njene umetnosti interpretacije. To je i razlog zbog kojeg je Ružičkova 1975. za izdavačku kuću Erato objavila integralno izdanje Bahove muzike za čembalo, ostavši u istoriji muzike upamćena kao prva čembalistkinja koja je snimila sva Bahova dela za ovaj instrument. Zanimljivo je da je tokom pet decenija koje je provela u braku sa Viktorom Kalabisom inspirisala kompozitora da joj posveti neka od svojih najznačajnijih dela za čembalo, među kojima su Akvareli i veličanstveni Koncert za čembalo i gudače.

Godine 1950. Ružičkova je započela pedagošku karijeru na Akademiji u Pragu, međutim tek je 1990. dobila zvanje redovnog profesora. U Bratislavi je radila kao gostujući profesor od 1978. do 1982. godine, gde je osnovala i Katedru za čembalo. Svoja znanja prenosila je studentima i u okviru majstorskih kurseva koje je držala u Cirihu, Štutgartu, Krakovu, Budimpešti, Rigi i Tokiju. Među njenim učenicima se izdvajaju poznati umetnici Kristofer Hogvud i Mahan Esfahani.

Nakon penzionisanja 2006. ostala je aktivna u češkom muzičkom životu kao potpredsednica Međunarodnog muzičkog takmičenja Praško proleće, kao i u okviru stručnih timova Društva Kamernih muzičara i takmičenja Končertino Praga.

Ovenčana je brojnim nagradama i priznanjima, među kojima su francuski Orden viteza umetnosti i književnosti i Medalja za zasluge – jedno od najviših odlikovanja Češke. Godine 2007. dobila je nagradu češkog Muzičkog saveta za životno delo, a bila je i počasna članica nekoliko istaknutih muzičkih institucija među kojima su britansko Nacionalno udruženje za ranu muziku i Dvoržakovo Društvo za češku muziku. Preminula je u Pragu 2017. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić