Majstori baroka – Filip Hajnrih Erlebah

Rođen 1657. godine u Esenu, ovaj kompozitor i pedagog se smatra značajnom figurom nemačke muzike iz druge polovine 17. veka. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je u svom rodnom gradu, da bi 1678. godine otišao u Tiringiju kako bi radio kao muzičar na dvoru vojvode Alberta Antona od Švarcbug-Rudolštata. Njegov muzički talenat nije ostao neprimećen te je ubrzo postavljen je na mesto kapelmajstora i na ovoj poziciji će ostati naredne trideset tri godine – sve do svoje smrti, 1714. Za to vreme, Erlebah je izgradio reputaciju značajnog kompozitora i stvorio dobre odnose sa muzičarima na dvorovima u Nirnbergu i Milhauzenu. O tome koliko je Erlebah bio cenjen govori i podatak da je naslednik grofa Alberhta Antona, princ Ludvig Fridrih I, nakon kompozitorove smrti od njegove udovice kupio zbirku njegovih rukopisa. Nažalost, 1735. godine požar je uništio veliki broj njegovih dela, te nasleđe ovog autora zavisi od objavljenih izdanja, kopija rukopisa i jednog autografa, koji svedoče o njegovom stvaralaštvu. 

Opus Filipa Hajnriha Erlebaha obuhvata veliki broj dela u skoro svim žanrovima. Od sto dvadeset instrumentalnih kompozicija za koje se pretpostavlja da ih je napisao, ostalo je očuvano trinaest – jedan marš, šest svita i šest trio sonata. Ipak, najplodniji je bio u domenu crkvene muzike, a pre svega u žanru kantate. Većina ovih ostvarenja je izgubljena – sačuvano je oko devedeset kantata, od ukupno četiri stotine. Izgubljeni materijal obuhvatao je najmanje šest kompletnih ciklusa kantata za bogoslužbenu godinu luteranske crkve, ali i dvadeset četiri mise. Filip Hajnrih Erlebah je takođe bio produktivan i u oblasti svetovne vokalne muzike, a za ovu muziku neprocenjiva je njegova zbirka Harmonična radost muzičkih prijatelja objavljena 1697. godine, a koja sadrži sedamdest pet arija za solo glas, instrumentalni ansambl i baso kontinuo. Tekstovi ovih dela opisuju život, ljubav i ljudsku sudbinu. 

Autorka: Saša Tošković.