Teorijski profili

Gregori Bejtson: Balinežanski sistem stabilnog stanja (3)

U ovom kraćem sedmičnom ciklusu, koji će biti na programu do srede, 15. maja, autor raspravlja o dva tipa društvenih sistema – „šizmogeničnim” i „nešizmogeničnim” – kao i o načinima na koje svaki od njih nastoji da održi stabilnost.

Bejtsonovim terminom „šizmogeneza” u antropologiji se uobičajeno opisuje proces nastanka društvenih podela i diferencijacije. U prvom delu teksta, autor pravi razliku između dva tipa šizmogeneze: u „komplementarnoj šizmogenezi”, interakcija između dve grupe je takva da ponašanje jedne od njih izaziva odgovarajuće ponašanje druge strane, kao, na primer, u slučaju klasne borbe; u drugom slučaju, „simetrične šizmogeneze”, ponašanje jedne strane izaziva slično ili simetrično ponašanje druge strane, kao, recimo, prilikom trke u naoružanju ili u sportskim nadmetanjima. I jedan i drugi sistem, ukoliko se ne drže pod kontrolom nekom vrstom permanentnog obuzdavanja, podložni su prekomernom uvećanju onih postupaka koji dovode do raskola. U antropologiji, prototip šizmogeničnog društva je narod Jatmul sa Nove Gvineje, kojim se Bejtson bavio na početku svoje karijere.

Za razliku od jatmulskog i drugih šizmogeničnih sistema, prema Bejtsonovom zapažanju, balinežansko društvo je potpuno drugačije i samo sporadično dolazi do potrebe za obuzdavanjem kako bi se održala stabilnost. Stoga u drugom delu ovog ogleda autor analizira samokorektivne karakteristike balinežanskog sistema, posebno naglašavajući značaj ranog vaspitanja, u kojem se deca odvraćaju od traženja klimaksa u ličnim interakcijama s majkom, kao i značaj određenih pozitivnih kulturnih vrednosti povezanih s idejom ravnoteže, koje se inkorporiraju u karakternu strukturu tokom detinjstva.

Ovaj tekst, preuzet iz Bejtsonove knjige „Steps to an Ecology of Mind” (1972, 2000), prevela je s engleskog Dušica Popović.

Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević