Imaginarni pejzaži

Asmar, libanska muzičarka i lutkarka, napravila je ostvarenje bazirano na lou-faj snimcima nastalim u kućnom studiju umetnice u Bejrutu. Ove intimne zvučne ispovesti Jare Asmar, ispletene su iz svetlih, elegičnih sintisajzerskih melodija i toplog zvuka Honer Markeza harmonike koju je posedovala njena baka. U stvari istorija ove harmonike se nalazi u srcu albuma koji ćete večeras slušati. Asmar je bila na rezidenciji u oblasti Švarcvalda početkom ove godine, kada je shvatila da se nalazi u blizini mesta Trosingen u kojem se prave Honer harmonike. Kako je instrument ponela sa sobom, otišla je u fabriku gde su ga radnici odmah prepoznali. Ova harmonika je napravljena 1955. godine, u seriji od samo sedam instrumenata, od kojih su dve bile zelene, a jedna od njih je poslata u Liban. Jara Asmar je, tako ovu priču o poreklu harmonike svoje bake povezala sa Bejrutom, razmišljajući o svim ljudima koji su napustili ovaj grad kompleksne i turbulente istorije i onima koji su se u njega, ipak, vratili.

S obzirom na to da je Asmar i lutkarka, numere koje su pred nama obiluju fantastičnim, bajkovitim, oniričkim kvalitetom. Valcer – kao forma muzike nastala u nemačkom govornom području da bi se proširila svuda u svetu – postaje neka vrsta simbola začudne muzike drugog sveta i drugog vremena, dok harmonika svojim lamentoznim dronovima govori o onome neposrednom, o proživljenoj sadašnjosti u kojoj se stapaju različiti emotivni slojevi, ali i delovi pesme „da li su ovo tvoje ruke… da li ih želiš nazad” koju izgovara Madž Šidiak.

Urednica Ksenija Stevanović