Muzika viva

Ovo horsko delo nastalo je 2011. godine kao scenska muzika za istoimeni komad poznatog pozorišnog reditelja Anatolija Vasiljeva. Po rečima Martinova on je pokušao da muziku „učini integralnim delom scenskog izvođenja Ilijade”, ali mu se i pored toga učinilo da ona može da funkcioniše i samostalno. Po njegovom mišljenju to je omogućio izuzetan izvođački anasambl nastao u saradnji Andreja Kotova, Svetlane Anistratove i Tatajne Gridenko koji su oformili takozvani „Hor Ilijada”. Ovaj hor je bio integralni deo predstave, koju je Vasiljev bazirao na 23. pevanju Ilijade u kojem se opisuje Nadmetanje u slavu Patrokla, odnosno pogrebne svečanosti nakon pogibije grčkog junaka i Ahilejevog pratioca. Martinov je svoj minimalistički jezik kombinovao sa arhaičnim formulama i arhaičnom vokalnom artikulacijom, stvarajući organski spoj sa scenskim pokretom koji je Vasiljev bazirao na orijentalnim borbenim veštinama.

Spajanje ritualne prakse sa inspiracijama proisteklim iz duhovne muzike jedna je od karakteristika opusa Vladimira Martinova, upotpunjena njegovim ekstenzivnim etnomuzikološkim znanjem. U tom pogledu, arhaičnost muzike za kojom traga u Ilijadi, Martinov ostvaruje maštovito i snažno, prikazujući nam svet dubokog tugovanja, junačke, muževne, retorike i transformacije koje gubitak i njegovo oplakivanje donosi. 

Martinov u svojoj Ilijadi koristi hor na specifičan način, blizak duhovnoj i folklornoj tradiciji različitih meridijana, mimo uvrežene, akademske horske prakse. Naime, pevači koriste glasove otvorenog grla, cirkularno disanje, proširene vokalne tehnike, te upotrebljavaju ison i druge vidove borduna, kojima se stvara širok harmonski spektar. 

Horski ciklus Ilijada Vladimira Martinova iz 2011. godine poseduje osam stavova. Prvi nazvan po onomatopejskom uzviku „Ajaajao” – donosi nam dozivanje ratnika, na antifoni način, u snažnom sučeljavanju disonanci proisteklih iz alikvotnih trenja, kao i ritmičnom pljeskanju rukama. Potom slede dva stava posvećena pojavljivanju Patroklove duše, nazvani po Homerovim stihovima „Spavaš, Ahileju, sasvim zaboravivši na mene”. Četvrti stav nosi naziv „I daj mi ulaz u Had”, potom sledi „Drvo koje su Grci sekli”, „Patroklov dolazak”, „Pogrebna vatra” i sublimni završni stav „Ono što jutro donosi”, satkan od ritualnog, mantričnog ponavljanja nad držanim bordunom i madrigalističkog uspinjanja glasova ka višim sferama.

Urednica Ksenija Stevanović