Muzej zvuka – Kompozicije Džona Danstabla

Ostalo je malo sačuvanih podataka o životu Džona Danstabla, a jedino se pouzdano zna da je preminuo na Badnje veče 1453. godine, kako je bilo zapisano na njegovom epitafu. Rođen je oko 1390. godine, verovatno u gradu Danstabl, a pretpostavlja se da je bio u službi Džona, Vojvode od Bedforda, kao i kraljice Džoane od Navare, preko kojih je dobio nameštenje u Opatiji u Sent Albansu. Pored muzike, Danstabl se bavio astronomijom i matematikom, što sve upućuje na zaključak da je bio izuzetno obrazovan, iako ne postoje dokazi da je studirao na tada već utemeljenim univerzitetima Oksfordu i Kembridžu.

Njegov muzički opus je bio obiman, ali su rukopisi ovog, kao i drugih sredjovekovnih i renesansnih engleskih autora, u velikoj meri bili uništeni tokom „raspuštanja manastira” u periodu reformacije. Stoga je većina partitura Danstablovih kompozicija sačuvana u zbirkama u Evropi, pre svega u severnoj Italiji i južnoj Nemačkoj. Sama činjenica da su njegova dela doprla do regiona veoma udaljenih od Engleske, svedoči o ugledu koji je Džon Danstabl uživao u svoje vreme. Ipak, zbog problema atribucije, danas se sa sigurnošću ovom kompozitoru mogu pripisati tek dve sačuvane mise, četrnaest odlomaka mise, dvanaest izoritmičkih moteta, kao i dvadeset sedam kompozicija na liturgijske tekstove.

Danstablov uticaj na poznu srednjovekovnu i ranu renesansnu muziku je bio veliki, o čemu su svedočili već i njegovi savremenici. Pesnik Martin le Frank je pišući o stilu ovog autora, skovao sintagmu „engleski izraz” kako bi istakao specifičnost Danstablovog muzičkog jezika, te naglasio da je on uticao na radove Difaja i Benšoaa. Deceniju kasnije, flamanski kompozitor i teoretičar Tinktoris, potvrdio je da je on imao velki uticaj na „novu umetnost”, odnosno da je bio njen „utemeljitelj i izvor”. Danas pretpostavljamo da se ovo odnosilo na tercne harmonije, koje su se prvo pojavile u Engleskoj, a koje su preko burgundske škole došle do ostatka Evrope.

Urednica emisije: Ivana Neimarević