Imaginarni pejzaži

Ovaj japanski umetnik bio je jedan najznačajnijih kompozitora elektronske i elektroakustičke muzike od osamdesetih godina na ovamo, čije je stvaralaštvo inspirisalo umetnike drugih generacija, ali i drugih žanrovskih usmerenja od hip-hopa do tehna. Od početka 2000, Sakamoto je ostvario niz uticajnih i kritičkih hvaljenih kolaboracija u polju eksperimentalne i ambijentalne elektronike, pre svih sa Karstenom Nikolaijem odnosno Alva Notom i Kristijanom Fenesom. Na ovim ostvarenjima kao što su Vrioon, Cendre, Flumina, Insen, Sakamoto je pružao izuzetne klavirske deonice, promišljene, apartne, improvizaciono akutne, oko kojih su Noto i Fenes pleli svoja karakteristične elektronsko-gitarska tkanja.

U saradnji sa Vilitsom, primenjen je nešto drugačiji pristup – zvuk Sakamotovog klavira je procesovan do neprepoznaljivosti, kako bi se stopio sa elektronskim strukturama. U tom pogledu, tačna je tvrdnja, da je ovo ostvarenje drugačije od svega što su obojica umetnika stvorila do tada: svako je na albumu Ocean Fire zakoračio u novu zvučnu teritoriju.

U ovom zajedničkom poduhvatu, Sakamoto i Vilits su u pravom smislu te reči stvorili organsku celinu, sastavljenu iz homogenih zvučnih talasa, ispunjenih mikro životom – brojnim malim šumovima, zvučanjima, prosvetljenjima i dešavanjima. Na taj način dočarali su snagu i beskraj okeana, koji je bio osnovna inspiracija za nastanak albuma Ocean Fire. Sa vremenske distance, Vilits i Sakamoto posvećeno uranjaju u prostor najvećeg ekostistema naše planete, sa puno radoznalosti, ali i nade da bolja budućnost i obnova jesu mogući. Čini se da su danas, ipak, muzičari okrenuti sudbini planete mnogo manje vitalni, a mnogo više setni i melanholični, što je ne samo rezultat devastacije prirode, već i određenog zamora u prostoru elektronskog i ambijentalnog zvuka, koji na ovom albumu još nije ni u naznakama.

Urednica Ksenija Stevanović