Leo Štraus: Šta je politička filozofija?

Slavno predavanje Lea Štrausa najzad je dostupno i na srpskom jeziku u prevodu Sofije Mojsić. Iako je predavanje održano pre 70 godina (Štraus je govorio na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu decembra 1954. i januara 1955. godine) impresivno je koliko ništa nije izgubilo na aktuelnosti, kako zbog dobro postavljenog problema, tako i zbog Štrausove strasti koja se oseća u gotovo svakom redu ovoga teksta.

Iako je naslov teksta akademski, ne bi trebalo hitati sa zaključkom da je ovakva tema samo od akademskog, odnosno teorijskog značaja. Štraus, implicitno, pokazuje zbog čega to nije slučaj. Jer, u najkraćem, politika ne može bez političke filozofije. ’Skraćeno’ shvatanje politike kao tehnike održavanja vlasti koja ne preza ni od kakvih sredstava, samo je deo priče koji, zapravo, isključuje politiku iz zajedničkih ljudskih poslova. Kada se politika, naime, pretvori u puku tehniku, zajednica, po zakonitosti autoritarnog poretka – jer u autoritarnom poretku nema politike već samo nasilja – propada. Politika je, pak, nešto drugo. Politika je, ako sledimo Lea Štrausa, način na koji se organizuje jedno društvo na republikanskim osnovama i na dobrobit građana. Politika je, utoliko, uvek već zajednička stvar građana, a ne tehnika koju primenjuje klika odvojena od građana u čije ime vlada. Svaki politički projekat zbog toga je praćen određenom teorijom, odnosno filozofijom. Bez te filozofske senke delatnost koja se izdaje za politiku – nije, naprosto, politika, već golo održavanje vlasti.

Štraus polazi od uvida da je politička filozofija upala u krizu, upravo zbog toga što se sama politika izmiče filozofskim uvidima, ali u drugom delu teksta, s neuporedivom lucidnošću pokazuje Štraus da jedno ne ide bez drugog, te da baviti se politikom znači i baviti se pojmom politike. Ili, kako će to reći na svoj neposredni način: sloboda nikada nije samo sloboda za dobro, već i za zlo. Ali mnogo veće zlo od onog zla koje se oslobađa u slobodnoj ljudskoj zajednici jeste pokušaj da se uskrati sloboda građanima pod bilo kakvim obrazloženjem.

S engleskog prevela Sofija Mojsić
Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković