XX vek – Đorđo Federio Gedini: Brestovik

Ovo je najobiminija i najindividualnija od svih kompozicija koje je ovaj italijanski autor posvetio violončelu, instrumentu koji je studirao i odlično poznavao. Gedini je inače rođen 1892. godine u Kuneu i tek je u svojim tridesetima dobio priliku da bude primećen kao kompozitor. Do tada je bio mnogo poznatiji kao dirigent, koji je debitovao sa samo 17 godina i postao tražen kao izvođač opera. Ipak, Gedini je hteo nešto stabilniji život, te je postao profesor na Milanskom konzervatorijumu, gde su među njegovim učenicima bili Nikolo Kastiljoni, Klaudio Abado i Lučano Berio. Kao veliki poklonik rane muzike, koju je često izvodio i transkribovao, Gedini je u svojim delima kombinovao izuzetno individualni, neortodoksni spoj elemenata starije muzike i modernističkih i poznoromantičarskih kompozicionih rešenja. U tom pogledu teško ga je opisati kao pripadnika neoklasicizma, jer se njegovo pismo stilski razlikuje od uobičajenih postupaka pripadnika ovog pravca, iako je suštinski to bio.

Koncert za dva violončela Gedini je komponovao 1950. godine, zajedno sa još nekoliko koncertantnih ostvarenja, dajući im imena mesta koja su mu zvučala lepo, privlačno i maštovito, poput L'Olmeneta, što na italijanskom označava toponim Brestovik ili Brestove šume.

Zanimljivost ovog koncerta je da je solističke uloge Gedini namenio „prvim pultevima" violončela iz orkestra, pošto nije cenio virtuozno šepurenje violončelista-solista. U stvaranju ovog dela autor je bio inspirisan stihovima Gabrijelea d'Anuncija, a u programu koji je zamislio za svoj koncert povezao je njegovu misterioznu i introspektivnu prirodu sa atmosferom jeseni.

Urednica Ksenija Stevanović