Kompozitor meseca – Dmitrij Šostakovič

Nakon velikog uspeha koji je 1926. pobrala Prva simfonija, Šostakovičev umetnički fokus naredih godina bio je usmeren u nekoliko pravaca. Naime, jedan od njegovih planova bio je da se u svetu muzike pozicionira kao koncertni pijanista. U martu 1927. učestvovao je na prvom međunarodnom Šopenovom takmičenju u Varšavi, gde je bio jedan od finalista, ali ne i laureat. Razočaranje sa kojim se suočio dobivši 'počasnu pohvalu', tada dvadesetogodišnji Šostakovič pripisao je nacionalnom ponosu žirija koji je bio sastavljen od poljskih umetnika. Međutim, iako je ovo takmičenje označilo kraj njegovih intencija u pogledu razvijanja karijere profesionalnog pijaniste, iste godine je sa Gavrilom Popovim svirao Mocartov Koncert za dva klavira, a koncertantna ostvarenja Čajkovskog i Prokofjeva zadržao je na svom repertoaru do kraja 1930. godine.

Uz pomenute težnje, Šostakovič je želeo da se kao kompozitor promoviše i kao stvaralac modernističke muzike. Naime, nakon lenjingradske premijere opere Vocek Albana Berga, Šostakovič je bio pod uticajem ove ekspesionističke drame. Elementi tragično-satiričnog tona i ekspresionističkog stila ove opere, kako smatraju muzikolozi, mogu se naći u Šostakovičevoj Simfonijskoj posveti Oktobru, odnosno Drugoj simfoniji, koju je pisao povodom obeležavanja desetogodišnjice Oktobarske revolucije. Međutim, ovo delo nije pobralo uspeh njegove Prve simfonije, upravo zbog modernističkih elemenata koji su u nju utkani.

Septembra 1927. godine Šostakovič je upoznao Vsevolda Mejerholda, pozorišnog reditelja, koji ga je pozvao da dođe u Moskvu, gde je pored komponovanja bio aktivan i kao pozorišni korepetitor. Uporedo je radio na partituri satirične opere Nos, po motivima istoimene Gogoljeve pripovetke. Iako je ovim delom želeo da unese novine u sovjetsko opersko pozorište, ono nije naišlo na razumevanje, te izbačeno je sa repertoara. Kako bi obezbedio finansijska sredstva za život, Šostakovič je od 1928. godine po porudžbini počeo da piše dela primenjene muzike za pozorište i film, a prvo od njih bila je muzika za scenski komad Stenica, koju je komponovao za satiričnu komediju Vladimira Majakovskog. Ova „bajkovita komedija u devet slika" ili „dvosmislena satira sa tematikom izobličavanja malograđanstva", kako su je kritičari označili, govori o tipu šarlatana i sitničara koje je Sovjetski Savez iznedrio u vihoru Nove ekonomske politike 1921. godine, koja je stupila nakon kolapsa politike ratnog komunizma. Komad je premijerno izveden 12. febuara 1929. u Pozorištu Mejerhold u Moskvi. Publika je delo toplo primila, ali je ono izazvalo oštre kritike sovjetske štampe jer su partijski funkcioneri bili izvrgnuti podsmehu. Iskustvo rada u produkciji ove predstave bilo je od izuzetne važnosti u profesionalnom razvoju Dmitrija Šostakoviča pošto mu je otvorilo mogućnosti da se narednih godina profiliše kao istaknuti autor primenjene muzike za pozorište i film. Na muzičkom planu komad Stenica, opus 19 obiluje zabavnim elementima koje izvode limeni duvački instrumenti, ali i prizvucima džeza kojem Šostakovič bio posebno naklonjen.

Nakon muzike za scenski komad Stenica, slušaćete odlomke iz tročinog baleta Zlatno doba, opus 22. Reč je o prvom Šostakovičevom baletu iz 1929. koji je pisan po porudžbini i zasnovan na tekstu Aleksandra Ivanovskog. U ovom delu iz satiričnog ugla predstavljena je kulturna i politička 'galama' u Evropi i Sovjetskom Savezu kasnih dvadesetih godina prošlog veka. Priča prati avanture sovjetskog fudbalskog tima u neimenovanom gradu u Zapadnoj Evropi, u periodu dok se uporedo održava i industrijska izložba. Podvrgnuti raznim (finansijskim, moralnim i političkim) iskušenjima na koje ih stavlja plejada licemernih karaktera - poput Dive, Fašiste, Agenta Provokatora i drugih - sovjetski sportisti postaju žrtve nameštenog meča, policija ih uznemirava, a naposletku ih neosnovano hapse. Nakon pobune pripadnika lokalne radničke klase koja trijumfalno sa vlasti zbacuje 'zle kapitaliste', bivaju pušteni iz zatvora, a u završnoj sceni ovog baleta fudbaleri i radnici izvode Ples solidarnosti. Zanimljivo je istaći da je ovo delo Šostakovič pisao nakon svog prvog putovanja u Nemačku, inspirisan džezom, kabaretskom muzikom, kao i ostvarenjima svog savremenika Kurta Vajla, a i samim fudbalom, čiji je, kako to istorijski izvori navode, bio veliki poklonik.

Emisiju će zaokružiti uvertira za balet Zavrtanj, opus 27 koji je Šostakovič komponovao na libreto Vladimira Smirnova 1930. i 1931. godine. Delo na ironičan način predstavlja nemar u sovjetskim fabrikama, kroz protagonistu Ljonku koji planira da sabotira rad fabrike tako što će ubaciti veliki vijak u mašine. Usled nepovoljnog prijema na premijeri u Lenjingradu 8. aprila 1931, delo je ocenjeno kao antisovjetsko, a Šostakovič je potom određene segmente integrisao u druge kompozicije.

Urednica Irina Maksimović Šašić