Predrag Finci: Filozofske priče

Sarajevski profesor filozofije stalno nastanjen u Londonu, Predrag Finci postaje jedan od najplodnijih i najprisutnijih filozofskih autora u regionu. Svoji novim, obimnim rukopisom Filozofske priče, uz filozofsku strast on još jednom potvrđuje i svoj literarni talenat, redak među filozofima s ovih prostora. Filozofske priče su upravo to - filozofske priče, dakle ni filozofija ni književnost, i filozofija i književnost. Svojim tekstovima, zapravo, Predrag Finci uporno kruni mit o tome da je u filozofiji važan samo pojam, a ne i stil - važno je, kaže mit, iskazati suštinu, a na drugom je mestu način na koji će se to uraditi - i pokazuje da bez stila nema ničeg, pa ni filozofije. Na taj način on, posredno, ruši još jedan mit, naime mit o tome da su filozofski tekstovi teški. Jesu filozofski tekstovi složeni, naravno, i zahtevaju dodatni angažman čitalaca (književnost 'radi' drugačije), ali ne retko kroz filozofski tekst teško je probijati se jer, naprosto, nije dobro napisan, nije izveden dobrim jezikom (jedino što se niko ne usuđuje to da kaže). Posledica loše napisanog teksta nije, međutim, samo teško probijanje kroz tekst, nego loše napisan filozofski tekst, jednostavno, nije dobar tekst. Finci, dakle, ruši te mitove, a u svojim Filozofskim pričama ide dalje: on, doslovno, meša književnost i filozofiju. U nekoj priči prevagne filozofija, pa imamo iskusan i zanimljiv rad pojma. U drugoj, pak, prevagne književni izraz, pa Finci oko filozofskog motiva spliće priču, uglavnom iz svog života. Uz to, kako je čitavog života pokušavao da živi u skladu s filozofijom koju je predavao i koju je pisao, Finci se neprestano u životu susretao s moralnim izazovima. Otud u pričama, često, i njegove kolege - ponekad imenovane, ponekad ne (ali ove neimenovane nije teško prepoznati) - koje su se odveć oduševljeno predavale sentimentu krda, ili (samim tim, ili nečim još gorim) išli najdirektnije protiv svojih filozofskih uverenja. Zbog toga Finci i postavlja pitanje, ponekad implicitno, da li su ikada zaista i bili u filozofiji? Jer filozofirati, reći će Finci ne jednom u svojoj knjizi, znači suprotstavljati se većinskom mišljenju, ići u pravcu suprotnom od pravca kojim napreduje krdo, ostati sam, ako je potrebno, izložiti se riziku zarad neke male istine, lepe rečenice, razigrane misli koja, možda, neće spasiti svet, ali je izvesno da ga neće načiniti gorim. 

Čita Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković