Muzika viva – 68. Međunarodni Rostrum kompozitora

Večerašnju emisiju započećemo kompozicijom Estigma meksičke kompozitorke Ane Paole Santijan Alkoser. Ova umetnica, rođena 1972, bila je dobitnica nekoliko uglednih stipendija kao što Fulbrajtova stipendija i Unesko-Ašeberg program, zahvaljujući kojima je nakon osnovnih studija, usavršavanje nastavila u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, kao i na Triniti koledžu u Londonu. Pored savremene akustičke muzike, zainteresovana je i za elektronski zvuk, te je studirala sa Filipom Leruom u Elektronskom studiju Univerziteta Mekgil. Dela ove autorke već su bila izvođena na Međunarodnom Rostrumu kompozitora 2010, a ove godine predstavila se kompozicijom Estigma, za 13 instrumenata. Delo je inspirisano šizofrenijom i fazama kroz koje oboleli prolaze, odnosno tokom bolesti – prodromalnom, pre-psihotičnom, aktivnom i rezidualnom fazom. Sam naslov kompozicije upućuje na stigmu koju sa sobom nosi ovaj poremećaj ličnosti, kao i stereotipe sa kojim se on posmatra. U svom delu, Ana Paola Santijan Alkoser pokušava da muzički prikaže neke od simptoma svake od četiri faza bolesti, koristećki spektralnu analizu četiri zvučna centra Ce, Dis, Ge i Cis.

Selekciju Finske predstavljale su dve kompozicije, a prva od njih je Puiden Jarka Hartikainena. Ova reč ima dvostruko značenje u finskom jeziku, i može označavati drvo ali i poseban vid kontemplacije. Podstaknut specifičnim okolnostima koje je izazvala pandemija, Hartikainen je želeo da ukaže na potrebu da se osluškuje priroda i prate njene zakonitosti. U osnovi dela je ideja nepredvidivosti, oličena u nepoželjnom zvuku, takozvanom „vulf tonu" koji se pojavljuje kod gudačkih instrumenata. Ovaj neukrotivi, nesofisticiran ton predstavlja „drugog", odnosno simptom nekontrolisane prirode sa kojom moramo da naučimo da živimo. Muzički, delo predstavlja čitav spektar različitih tehnika sviranja na gudačkim insturmentima i evociranja stanja napetosti i nesigurnosti.

Pored ovog dela, selekciju Finske na ovogodišnjem Međunarodnom Rostrumu kompozitora predstavljao je i Marku Klami sa delom Elegija. Ovaj ciklus pesama zasnovan je na stihovima njegove supruge, Katje Klami u kojima ona opisuje osećanja i misli parova koji ne mogu da imaju decu. Kroz dva stava – „Zamišljam život za tebe" i „Nestajanje" – ona propituje osećanja čežnje, tuge, besa, nade, očaja zbog nemogućnosti pronalaženja odgovora na pitanje poput „zašto se nama to dešava?". U drugom stavu, muzika iz neoimpresionistkičkog prelazi u više neomodernisički stil, dok se Klamijeva fokusira na iskustvo i emocije koje prožimaju osobu koja brine o partneru sa demencijom, čija se ličnost postepeno razara i čija smrt, uprkos bolu i osećaju gubitka, predstavlja oslobođenje i spas.

Do kraja emisije, čućete još i kompoziciju Airs Dragomira Josifova. Ovaj kompozitor i dirigent, osnivač je nekoliko bugarskih anasambala, između ostalog i sastava Muzika nova koji je posvećen izvođenju savremene muzike. Dela ovog autora izvođena su na značajnim evropskim festivalima kao što su Muzikprotokol, Vin modern, Moskovska jesen i drugi. Kompozicija Airs posvećena je bugarskom harmonikašu Krasimiru Sterevu, članu ansambla Klangforum iz Beča, te težište dela predstavlja upravo ova deonica, virtuozna i zanimljiva, dok je pratnja gudačkog kvarteta ipak isuviše eklektična.

Urednica emisije: Ivana Neimarević