Svetske muzičke pozornice

Reprodukovaćemo snimak koncerta Berlinskih filharmoničara pod upravom Zubina Mehte, zabeležen 17. decembra prošle godine u matičnoj kući ovog ansambla – dvorani Berlinske filharmonije. Sudelovali su mecosopran Oka fon der Damerau, kao i ženski hor Berlinskog radija i Berlinski državni hor dečaka. Na pogramu je bila Treća simfonija Gustava Malera.

Kao i u Prvoj simfoniji, kompozitor je za sadržaj Treće simfonije uzeo prirodu, samo što je u ovom ostvarenju nastojao da protumači njen kosmički značaj. Ovim monumentalnim delom, koje je prvobitno želeo da naslovi San letnje noći ili Moja radosna nauka, Maler je pokušao da ostvari sintezu svojih životnih i stvaralačkih stremljenja, opisujući je sledećim rečima: „Zamislite delo u kojem se ogleda čitav svet". Treća simfonija je zamišljena kao spoj svega što je naučio od svojih uzora – Ludviga van Betovena, Hektora Berlioza, Franca Lista i Riharda Vagnera. Komponovao je intenzivno tokom 1895. i 1896. godine, a premijerno je izvedena 1902. u Krefeldu i predstavljala je njegov prvi javni uspeh sa novom simfonijom. To je bilo potpuno iznenađujuće s obzirom da je Treća bila izrazito obimnija u odnosu na popularnu Drugu simfoniju. Strukturalne sličnosti između ove dve simfonije uključivale su grupisanje stavova u dva dela. Prvi deo u Trećoj simfoniji obuhvata samo prvi stav koji nosi naziv Pan se budi, dok smela mešavina žanrova u preostalih pet stavova pripada drugom delu simfonije. Njihovi nazivi su: Šta mi priča cveće na livadi – Tempo di menueto, Šta mi govore životinje u šumi – Skercando, O, čoveče, šta priča duboka ponoć – Vrlo sporo, Šta mi pričaju anđeli – Veselo, u tempu, i Šta mi ljubav priča – Lagano.

Urednica Jelena Damjanović

Svetske muzičke pozornice

Програмска шема

Коментари