Žene u muzici

Iako je u istoriji muzike ostala upamćena prvenstveno kao druga supruga engleskog kompozitora, dirigenta i pedagoga Vilijama Olvina, nakon snimka koji je diskografska kuća Šandoz Rekords objavila 1997. godine, a na kojem se nalaze dva gudačka kvarteta i Sonata za violinu i klavir, započelo je intenzivno interesovanje za stvaralaštvo Dorin Karviten. Izuzetan dar u oblikovanju melodijskih linija i istančan ukus za harmonije svedoče da se iza imena Dorin Karviten ili Meri Olvin nalazi lucidna kompozitorka, a njena muzika biće predstavljena i na prvom Festivalu Karviten, koji će ovog leta biti održan u njenom rodnom mestu Hadenam okruga Bakingemšir u Engleskoj. Tom prilikom svečano će biti obeležena i stogodišnjica kompozitorkinog rođenja.

Dorin Karviten je, poput svoje sestre Barbare, od najranijeg detinjstva pokazivala izuzetan talenat za muziku, a biografi beleže da su obe imale apsolutan sluh. Njihova majka, nekada ambiciozna pijanistkinja, učenica Tobajasa Mateja koja je od svoje perspektivne karijere odustala nakon udaje 1921. godine, davala im je prve poduke na klaviru, dok je u toku školskih dana Dorin svirala violinu i violončelo, nastupajući često u okviru lokalnih kamernih ansambala. Interesovanje za orkestarski repertoar upoznala je prateći radio BiBiSi, a jednom prilikom je istakla kako je u toku slušanja programa "... proučavala i partiture kako bih najjasnije sagledala i shvatila šta se tačno zbiva u orkestarskim deonicama". Godine 1941. dobila je stipendiju za studije violončela na Kraljevskoj akademiji za muziku u Londonu, a u tom periodu nastupala je i u nekoliko kamernih ansambala. Želja za komponovanjem rodila se na časovima koje je pohađala kod Vilijama Olvina, a prepoznavši u njoj veliki potencijal, Olvin je sa njom radio i privatno kako bi što više napredovala.

Prvi kompozitorski uspon Dorin Karviten je imala 1947. godine kada je njenu uvertiru pod nazivom Jedna prokleta stvar za drugom Muzički savet Londonske filharmonije odabrao da bude deo stalnog repertoara ovog ansambla. Inače, ovo ostvarenje pisala je 1945. inspirisana poezijom Džona Mejsfilda, a marta 1947. godine delo je sa izuzetnim uspehom predstavljeno u Kovent Gardenu. Tom prilikom Londonskom filharmonijom dirigovao Edrijen Boult, nakon čega su usledila brojna izvođenja ove kompozicije, kao i njena promocija na BiBiSijevim radijskim talasima.

Kao prva žena-kompozitorka, Dorin Karviten je 1947. odabrana i da na Kraljevskoj akademiji za muziku u Londonu drži kurs pisanja filmske muzike. Predan i posvećen rad sa studentima imali su veliki uticaj na dalji tok njene karijere. Naime, sve do 1956. godine fokus Dorin Karviten u najvećoj meri je bio usmeren na komponovanje muzike za preko trideset filmova, među kojima su i Dečaci u smeđem Montgomerija Talija iz 1949, Klopka za čoveka Terensa Fišera iz 1953, ili Elizabeta je Kraljica, zvanični dokumentarac Tjerija Ešvuda koji je nastao povodom krunisanja Elizabete Druge 2. juna 1953. godine.

Iako je brojnim nagradama i izvođenjima kompozicija na festivalima poput Promsa Dorin Karviten za života izgradila reputaciju značajne britanske autorke, izdavači nisu bili zainteresovani za objavljivanje njenih partitura, pravdajući svoje odluke rečima da "ne štampaju dela iz pera ženskih kompozitora". Pored toga, budući da je od 1961. bila posvećena i asistiranju u oblikovanju partitura i promovisanju stvaralaštva Vilijama Olvina, sa kojim je stupila u brak 1975. godine, Dorin Karviten se sve više udaljavala od komponovanja. Iz njene biografije izdvajamo da je u tom periodu promenila svoje ime u Meri Olvin, a uporedo je radila i kao profesorka kompozicije na londonskoj Kraljevskoj akademiji za muziku. Nakon suprugove smrti 1985, osnovala je Arhiv za muziku, poeziju i umetnost, kao i Fondaciju Vilijam Olvin, nastavljajući marljivo i predano da promoviše njegov rad. Preminula je 5. januara 2003. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić