Žene u muzici

Rođena 19. februara 1906. godine u primorskom gradu Beriju, Grejs Vilijams je od detinjstva gajila naklonost ka muzici: svirala je klavir na horskim probama koje je vodio njen otac Vilijam, dirigent-amater, a često je muzicirala i sa bratom Glinom, violončelistom. Još dok je pohađala osnovnu školu zainteresovala se za komponovanje, a biografi ističu da je često sedela na plaži u rodnom Beriju i pisala pesme i igre; more će ostati njena inspiracija tokom čitavog stvaralaštva.

Univerzitet u Kardifu upisala je 1923. godine, gde je pohađala časove muzike i teorije kod Dejvida Evansa, a kako studije u ovoj instituciji nisu ispunjavale njena očekivanja, 1926. se preselila u London. Na Kraljevskom Koledžu za muziku studirala je kompoziciju kod Gordona Džejkoba i Ralfa Vona Vilijamsa koji je imao veliki uticaj u oblikovanju njenog muzičkog jezika i koji ju je uveo u grupu mladih kompozitorki koje su priređivale svoje autorske koncerte, a među kojima su bile Elizabet Mekonki, Ina Bojl i Imodžen Holst. Nakon što je 1930. dobila stipendiju Kraljevskog Koledža za muziku namenjenu studijskim putovanjima, Grejs Vilijams je otišla u Beč gde je upisala jednogodišnji kurs kompozicije kod Egona Velesa. U ovom gradu imala je prilike da se podrobno upozna i sa stvaralaštvom Riharda Vagnera, Riharda Štrausa i Gustava Malera, te dopuni svoja znanja o austrijsko-nemačkoj poznoromantičarskoj muzičkoj tradiciji. Naredne, 1931. godine, nakon povratka u London, Grejs Vilijams je radila kao pedagoškinja u Muzičkoj školi u Kamdenu, kao i na University of Roehampton. Kako su uoči Drugog svetskog rata svi studenti iz Londona premešteni u Grantam u Linkolnširu, u ovom istočnoengleskom gradu Grejs Vilijams je pored pedagoškog, svoj rad fokusirala i na komponovanje. Tom prilikom nastala su dela poput Sinfonije končertante za klavir i orkestar, Prve simfonije, kao i Fantazije na velšku dečju melodiju, koja će postati jedno od njenih najpopularnijih dela.

Po okončanju Drugog svetskog rata 1945, zbog loše finansijske situacije i narušenog zdravlja, vratila se u rodni Beri. Ovaj povratak označio je važnu prekretnicu u njenom profesionalnom životu. Naime, Vels je kasnih četrdesetih godina prošlog veka počeo ubrzano da se razvija na polju umetnosti: Britanska radiodifuzna korporacija - BBC uspostavila je svoj ogranak za Vels, a u tom periodu u Kardifu su osnovani Velška nacionalna opera, Umetnički savet i brojni muzički festivali. Grejs Vilijams je pozvana da komponuje muziku za radio drame i školski program BiBiSi-ja, a 1949. Džil Kregi, jedna od prvih britanskih rediteljki dokumentarnih filmova o ženama, angažovala ju je da komponuje muziku za njen prvi i jedini igrani film Blue Scar - Plavi ožiljak, u kojem se bavila društvenom kritikom i pitanjima o vrednosti nacionalizacije industrije uglja. Muzikom za film Džil Kregi, Grejs Vilijams je postala prva kompozitorka u Ujedninjenom Kraljevstvu koja je pisala u ovom žanru. Naredne, 1950. godine, nakon veoma uspešne premijere Violinskog koncerta koji je posvetila Grenvil Džouns, članici slavnog kvarteta Delme, postala je profesorka na velškom Koledžu za muziku i dramu. U poslednjoj stvaralačkoj fazi, koja je obuhvatala period od sredine pedesetih do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, nastala su ostvarenja koja su Grejs Vilijams uvela u red najznačajnijih velških kompozitorki.

Za svoj doprinos muzičkom stvaralaštvu Grejs Vilijams je 1966. godine dobila Orden Britanskog kraljevstva, međutim, odbila je da primi ovo odlikovanje navodeći da joj izvođenje njenih kompozicija znači više od "ukrasa i nagrada". Povodom njenog sedamdesetog rođendana, 1976. godine, na talasima programa BiBiSi-ja iz Velsa premijerno su reprodukovana njena dela, a nekoliko nedelja pred smrt kompozitorka je ostavila oproštajno pismo svojoj prijateljici Elizabet Mekonki u kojem je naglasila sledeće „Iako predosećam kraj, srećna sam i spokojna što sam imala prilike da svoj život provedem u muzici". Preminula je 10. februara 1977. godine.

Urednica: Irina Maksimović Šašić