Maks Benze: Tehnička egzistencija

Pitanje koje filozofija uvek iznova postavlja od Aristotela do danas, glasi „Šta je tehnika?", a da odgovori na to pitanje zavise upravo od stepena ljudske zavisnosti od tehnike. Ako, međutim, pobliže pogledamo odgovore utvrdićemo da se oni, za ove dve i po hiljade godina, nisu bitno promenili, iako se nama čini da je tehnika, u odnosu na antički svet, toliko napredovala da bi odgovori, naprosto, morali biti drugačiji. Još su stari Grci znali da je tehnika suštinski deo čovekove realnosti, te da u meri u kojoj čovek određuje tehnikau, ona, u istoj meri, povratno, određuje njega. Zbog toga će nemački filozof tehnike Maks Benze i započeti svoj tekst rečenicom „svet koji nastanjujemo tehnički je svet", a potom, nešto kasnije, dodati: „Tehnika je jedna od realnosti. Najtvrđa, najneopozivija od svih". Tehnika je nepovratni proces, ona je proteza koja je postala suštinski deo ljudskog bića i sveta koji on nastanjuje. No, kao i sa svakom ljudskom tvorevinom, tehnika, u zavisnosti od upotrebe, ima dva lica: ona, istovremeno, stvara i uništava. Zbog toga, između ostalog, Benze primećuje da teologije i mitologije ostaju potpuno neme pred problemom tehnike: tehnika je, naime, odveć racionalna, ona proističe iz same ljudske racionalnosti, te mesta za izmišljena bića u priči o tehnici, naprosto, nema. Tome nasuprot, ili upravo zbog toga, tehnika je, kako Benze pokazuje, povlašćena tema filozofije. U brzom preletu istorije tehnike Benze ukazuje na ključne motive razumevanja tehnike, da bi se, u uvodnim i završnim segmentima teksta, zadržao na tome u kojoj meri tehnika uslovljava ljudsku egzistenciju.

S nemačkog preveo Željko Radinković
Čitao je Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković