Majstori baroka – Georg Filip Teleman

Rođen 1681. godine, Teleman je već u ranom detinjstvu pokazao zavidan muzički talenat ali njegovi roditelji nisu želeli da mu omoguće muzičko obrazovanje, budući da u to vreme muzika nije bilo isplativo zanimanje..Ipak, Teleman je počeo sam da se obrazuje i vrlo brzo je savladao komponovanje, kao i sviranje nekoliko instrumenata kao što su violina, flauta, oboa, viola da gamba i čembalo. Godine 1701. upisao je studije prava na Univerzitetu u Lajpcigu, ali nedugo potom je odustao i okrenuo se svom pravom pozivu - muzici. Tako je Lajpcig postao polazna tačka u razvoju Telemanove karijere. U ovom gradu je prvo delovao kao pomoćnik orguljašu Johanu Kunauu u Crkvi Svetog Tome, a potom dobija i mesto orguljaša pri Univerzitetskoj kapeli. Takođe, reorganizovao je studentsko muzičko društvo Kolegijum muzikum, u amaterski orkestar sa kojim je aktivno priređivao koncerte, a zatim je postao i direktor Lajpciške opere, za koju je i komponovao.

Njegovo sledeće nameštenje bilo je na kneževskom dvoru Johana Vilhelma od Saksonije u Ajzenahu, gde je prvo radio kao kao koncert majstor, a zatim i kapelmajstor. Tu je ostao do 1712. godine, nakon čega odlazi u Frankfurt. 

Sve pomenute obaveze su obuhvatale sviranje, dirigovanje i komponovanje, i na taj način su mu pružile širok spektar veština i praktično iskustvo koji su bili od velikog značaja u njegovim daljim muzičkim aktivnostima. U Frankfurtu Teleman je vršio funkciju muzičkog direktora dve crkve - Franjevačke crkve i Crkve Svete Katarine, u kojima su njegova zaduženja bila da podučava muziku, rukovodi horom i piše dela za razne prigode. Frankfurt je u to vreme bio vrlo razvijen trgovački grad, te je Teleman, videvši priliku, od 1715. godine počeo da objavljuje svoja dela koja su ga proslavila ne samo u Nemačkoj, već i u inostranstvu. U ovom gradu ostao je do 1721. godine, a potom odlazi u Hamburg gde je delao kao muzički direktor, a takođe je bio aktivan i u Hamburškoj operi.

Teleman je iza sebe ostavio preko 50 opusa instrumentalnih i vokalno-instrumentalnih dela. Smatrajući da je bitno za kompozitora da bude u toku sa vodećim stilovima svoga doba, u svojim kompozicijama je asimilovao različite uticaje - ne samo nemačkog, već i francuskog, italijanskog, poljskog i engleskog stila, i uspešno ih integrisao u svoja dela uspevajući tako da stvori autentičan muzički stil.

U večerašnjoj emisiji slušaćete ciklus od šest sonata za solo violinu uz pratnju čembala, koji je Teleman objavio 1715. godine u Frankfurtu.

Sonate su koncipirane u četiri stava i formalno variraju između sonate da kjeza i svite. Pojedini stavovi nose imena plesova, kao što su: alemanda, sarabanda, kuranta, žiga, dok su karakteristike samih stavova zadržane iz sonate da kjeza: prvi stav je svečanog karaktera, zatim sledi drugi brzi stav, melodični treći stav i na kraju živahno finale. U laganijim stavovima u glavnom fokusu je solistička deonica violine koja dolazi do izražaja svojim bogatim ornamentacijama.

Autorka: Saša Tošković