Majstori baroka

Rođen 1689. u Tionvilu, ovaj francuski kompozitor se sa porodicom preselio u Mec, oko 1700. godine, gde je stekao prva muzička znanja od Valeta de Montinjija, uvaženog kompozitora moteta. Sa njim je Boamortje oko 1713. godine odlazi u Perpinjan, gde je u početku radio kao sakupljač poreza za kraljevsku kontrolu duvana. Oženio se sa Mari Valet, ćerkom bogatog zlatara i rođakom svog učitelja, i njih dvoje se 1724. godine sele u Pariz, gde Boamortje započinje svoju vrlo plodnu kompozitorsku karijeru. Bio je jedan od retkih muzičara koji je živeo od svog rada i nije delovao pod pokroviteljstvom mecena. Radio je kao dirigent na vašarima i izdavao je svoje kompozicije koje su privlačile veliku pažnju, a njemu su vremenom donele bogatstvo. Dela koja je Boamortje pisao bila su namenjena građanskom staležu za kućno muziciranje, jer je smatrao da je to mesto na kojem može da zaradi novac. U tom smislu, muzika koju je stvarao se uklapala u tu drugačiju, tržišnu paradigmu: bila je prijemčiva, ne previše tehnički zahtevna i prilagođena bilo kojem instrumentarijumu. 

Boamortjeov opus broji više od 100 dela, i pored instrumentalne muzike koja je imala prednost u njegovom stvaralaštvu, pisao je i kantate, motete, opere i balete. Takođe je bio i dobar flautista, te je za ovaj instrument napisao veliki broj kamernih kompozicija u najrazličitijim kombinacijama.

Slušaćete izbor sonata za flautu i čembalo iz opusa 91 Žozefa Bodena de Boamortjea, koje je kompozitor objavio 1742. godine. Publikacija je neobična po tome što obuhvata kompletno realizovanu deonicu čembala, praksa koja je bila retka u tom periodu, a flauta i čembalo su idiomatski tretirani, te je podjednaka važnost data svakom instrumentu. Ovaj predstavnik francuskog baroka, u svoj muzički jezik je implementirao i elemente italijanskog stila, a njegove kompozicije se odlikuju jednostavnom tehnikom i profilisanim izrazom.

Autorka: Saša Tošković