Muzički svet Pitera Helendala

Tokom svog boravka u Londonu, Helendal je 1758. godine, objavio zbirku od šest „velikih koncerata", odnosno končerta grosa kao opus 3 što je jedan od njegovih najznačajnijih opusa. U njegovom vladanju žanrom končerta grosa prepoznajemo uticaj Georga Fridriha Hendla, a posebno je upečatljiva raznovrsnost na planu stila i forme, emancipacija deonice viole, kao i istančana primena fuge i kontrapunktskih tehnika. Godinu nakon ove publikacije, Helendal je neuspešno konkurisao za mesto dirigenta u Oksfordu, gde je priredio javni koncert, ali je u avgustu 1760. postavljen za orguljaša u Kings-Linu u Norfolku.

Italijanski kompozitor i Helendalov savremenik, Frančesko Đeminijani, takođe je bio aktivan u engleskoj prestonici polovinom 18. veka, kao jedan od vodećih predstavnika poznog italijanskog baroknog stila. Došavši u London kao violinista-virtuoz 1714. godine, Đeminijani će ostati aktivan u Engleskoj sa prekidima, sve do svoje smrti, 1762. Končerta grosa zauzimaju centralno mesto u njegovom opusu, i to sa tri zbirke objavljene u Londonu, 1732, 1733, i 1746. godine. Forma končerta grosa poslužila je Đeminijaniju i za uobličavanje njegovog dela Začarana šuma, pantomime bazirane na dva pevanja iz epa Oslobođeni Jerusalim Torkvata Tasa, koje je nastalo na osnovu porudžbine iz Pariza, gde je ova pantomima i izvedena 1754. godine. Đemijinanijeva muzika organizovana je u dva dela i ukupno devetnaest koncertantnih stavova. Kompozitor nije pribegavao tonskom slikanju i imitativnom prikazivanju, već muzika služi kao afektivno usklađena pozadina radnje pantomime. U odnosu na ranije Đeminijanijeve opuse končerta grosa, Začarana šuma predstavlja zaokret ka novom, galantnom stilu, što dovodi i do toga da je kontrapunktska tehnika skoro eliminisana.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić