Muzika viva

Martinov je rođen 1946. godine u Moskvi i važi za jednog od važnih predstavnika minimalističke struje ruske savremene muzike. Isprva je učio klavir, da bi potom upisao Moskvski konzervatorijum gde je studirao kompoziciju u klasi Nikolaja Sideljnikova, diplomiravši 1971. godine. U svojim ranim delima iz studentskog perioda Martinov je koristio dvanaesttonski sistem i serijalnu tehniku. Godine 1973. dobio je posao u Elektronskom studiju pri muzeju Aleksandra Skrjabina u Moskvi. Ovaj studio je u kontekstu Sovjetskog Saveza imao isto značenje kao i Elektronski studio Kelnskog radija, Že-Er-Em u Parizu, ili Elektronski studio Radio Beograda kod nas. On je omogućio sovjetskim avangradnim muzičarima poput Sofije Gubajduline, Alfreda Šnitkea ili Edisona Denisova prostor za eksperiment i razmenu iskustva.

Martinov je u okviru studija oformio grupu Bumerang, za koju je napisao rok operu Serafimske vizije Svetog Franje Asiškog. Konceptualno spajanje religiozne inspiracije različitih kultura i ritualnih praksi ostaće karakteristika njegovog opusa do današnjih dana. Posebno, jer se u to doba upustio i u ozbiljna etnomuzikološka istraživanja sa posebnim fokusom na tradicionalnu muziku kavkaskih naroda, Tadžikistana i drugih manjina tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Takođe, Martinov je upisao i teologiju i posvetio se istraživanju ruske crvkene muzike, ali i evropske srednjovekovne i renesanse muzike. Inspirisan minimalističkim kompozicijama autora iz sovjetskog kulturnog kruga, ali i karakteristikama srednjovekovnog pojanja, Martinov je stvorio svoju karakterističnu verziju muzičkog minimalizma.

Početkom osmadesetih postao je profesor na Akademiji Trojice-Sergijeva lavra, najvažnijeg ruskog pravoslavnog manastira. U narednom periodu pisao je bogoslužbenu muziku, ali i dela duhovnog karaktera u kojima se ogleda njegov karakteristični tip minimalizma. Od dvehiljaditih na ovamo, muzika Vladimira Martinova postaje sve zastupljenija na zapadu, posebno zaslugom Gidona Kremera i kvarteta Kronos. Martinov trenutno drži kurs muzičke antropologije na Državnom univertzitetu Lomonosov u Moskvi.

Prilikom rada na ostvarenju 31. Heksagram, udružio se sa muzičarima mlađe generacije – Arkadijem Pikunovim, koji nastupa na saksofonima i elektronici, Sergejem Poltavskim, na violi d'amore i elektronici i Petrom Ivšinom na bubnjevima. U ovom kolaborativnom radu, koji traje više od sat vremena, oni su posegnuli sa 31. heksagramom kineske knjige promena, odnosno Ji Đingom. Ovaj heksagram posvećen je motivaciji za akciju, inspiraciji, iznenadnom naletu energije koji bi trebalo da ujedini stvari. On takođe opisuje kako je sve na svetu povezano i upravo te različite kombinacije omogućavaju život. Umetnici su preneli ove koncepte na polje muzičkog, pokušavajući u ovom projektu da ostvare nove forme muzičke interakcije između sasvim različitih umetničkih ličnosti, koje naizgled nemaju dodirnih tačaka. Rezultat je na trenutke meditativan, na momente uskovitlan muzički tok, realizovan primenom slobodne improvizacije.

Urednica emisije: Ivana Neimarević