Nova diskografija – Stabat Mater Vivaldija i Pergolezija

U podnaslovu ovog izdanja objavljenog u produkciji Dvorca Versaj, u kojem je prošle godine i zabeležen snimak tokom nastupa kontratenora Samuela Marinja i Filipa Mineče uz Orkestar Kraljevske opere pod upravom Mari Van Rajn, navedeno je da su u pitanju dela „za dva kastrata”. Naime, Pergolezijeva poznata verzija Bogorodičine tužbalice podno krsta sa razapetim Hristom, prvi put je u Francuskoj predstavljena upravo u Versaju, na dvoru Luja XV, kada su je izvela dva pevača-kastrata angažovana u kraljevskoj kapeli. Težeći da rekonstruiše ovo izvođenje, ansambl Kraljevske opere iz Versaja pozvao je dvojicu kontratenora, Samuela Marinja i Filipa Mineču, kako bi interpretirali deonice koje u većini savremenih izvođenja izvode ženski glasovi. U akustici Kraljevske kapele u Versaju, spajaju se duhovnost liturgijskih stihova i veličanstvenost pariture dvojice velikih majstora prve polovine 18. veka. Njihove dve verzije Stabat Mater dele dvadeset četiri godine – Vivadijeva je nastala 1712, a Pargolezijeva neposredno pre smrti autora, 1736. godine. Pergolezijeva partitura poseduje dramatičnost i muzički jezik bliži operskom izrazu, kojim dodatno oživljava tekst koji dočarava Marijin bol zbog gubitka sina. Na snimku koji večeras slušate, posebno se ističe komplementarnost boja glasova dvojice solista, kontratenora Samuela Marinja i Filipa Mineče. Ovaj snimak, zabeležen prošle godine u dvorcu Versaj, ostvaren je tokom živog izvođenja bez publike, a pored Pergolezijeve kompozicije, tom prilikom su izvedena i dela Antonija Vivaldija – pored već pomenutog Stabat Mater-a, ovi umetnici su interpretirali i duhovni motet In furore iustissimae irae kao i Koncert u Ce duru za violinu, orgulje i violončelo. Centralno mesto svakako zauzima Stabat Mater, koji je, za razliku od većine muzičkih obrada ovog teksta uključujući i onu koju ste čuli u prvom delu emisije, zasnovan samo na prvih deset, od ukupno dvadeset stihova himne. Uprkos tome, Vivaldi uspeva da ostvari izuzetno ekspresivno tumačenje ovih stihova, u čijoj interpretaciji je do sada uzoran bio snimak nemačkog kontratenora Andreasa Šola. Filipo Mineča, koji nastupa u ovom delu poseduje sličnu osećajnost interpretacije, ali u pojedinim trenucima gubi kristalnu čistoću koju ima Šol, što se možda može objasniti činjenicom da je reč o živom, a ne studijskom snimku.

Urednica emisije: Ivana Neimarević