Muzika viva

Britanski autor Lorens Dan, rođen 1991. godine, bavi se nečim što naziva "lošim ukusom", ali u stvari u svojim delima sprovodi izuzetno delikatno, osećajno i rafinirano istraživanje ideje komunikativnosti upotrebom melodije, harmonije, modalnosti i bogate palete emocija. Njegova muzika oscilira od nežnih, afektivnih partitura do zaigranih i eksperimentalnih komada. Kompozicija Sentimental Drifting Music iz 2016. godine pripada onim delima u kojima Dan stvara bogatu paletu osećanja u tihoj, blagoj, a opet neobičnoj zvučnoj slici posvećenoj kanadskom kompozitoru Martinu Arnoldu. Svakako dela Lorensa Dana nisu samo prijatna za slušanje, već su i vrlo karakteristična u svojoj nenaglašenoj upotrebi mikrotonalnosti i potrebi da pruže utisak topline i prijemčivosti proistekle iz pristupa muzičkoj formi kao organskoj i intiutivnoj, pre nego akademski određenoj i krutoj. 

Džoana Bejli istražuje odnose između sećanja, nostalgije i promena, u delima koja karakteriše spoj akustičkih instrumenata, terenskih snimaka i upotrebe video radova. Kompozicija Dissolve, koju predstavljamo u emisiji, je napravljena u ovom ključu, a Džoana Bejli za potrebe izvođenja koje ćete čuti napravila radijsku verziju u kojoj članovi ansambla, na početku svakog segmenta kompozicije opisuju filmsku sekvencu koja je nevidljiva radijskim slušaocima. U ovom delu Bejli još jednom, sa velikim majstorstvom predstavlja svoju poetiku u kojoj "nešto konkretno" – dakle zvuci snimljeni na ulici – susreću se sa "nečim apstraktnim", muzičkim preznačenjem ovog prvobitnog impulsa, stvarajući na taj način „otuđenu, snovima nalik, verziju svakodnevnice”. 

Oliver Lit je autor rođen 1990. godine, a britansku javnost osvojio je albumom good day, good day, bad day, bad day za klavir i udaraljke, koji je dobio priznanja stručne kritike, kao i radija Bi-Bi-Si 3 kao sveži pogled na „opsesiju i kompulsivnost" naših svakodnevnih života. U emisiji ćete čuti premijeru njegovog najnovijeg dela Ja, Holivud (Me, Hollywood) koje je inspirisano ljudima željnim da njihov život bude praćen filmskim saundtrekom, oličenim u plejlistama sa Spotifaja čiji su nazivi na primer Zašto moj život nije film?. Lit piše svoju kompoziciju iz perskpetive „osobe koja je unajmila ansambl da napiše muziku za svoj život”. Kompozitor tako koristi postupke filmske muzike - pre svega dijegetičke zvukove – u radu sa ansamblom, kako bi postigao komičan efekat "sipanja pića" i sličnih banalnih aktivnosti. Autor kaže: „ovo je humoristični pogled na narcizam, ali ne na ciničan način, verujem da je narcizam univerzalna tema”. Kompozicija Ja, Holivud se potpuno neočekivano završava pojavom glasanja "morskih prasića" – često prisutnog Jutjub sadržaja – koji po Litu „zvuče sjajno”, čime postaju označitelj potpune uronjenosti u savremeni trenutak ove kompozicije.  

Urednica Ksenija Stevanović