Mišel Fuko: Kazneno društvo

Iz predavanja što ih je Mišel Fuko držao na najprestižnijoj francuskoj akademskoj instituciji Kolež de Frans, vidi se, korak po korak, frejm po frejm, kako su nastajale njegove velike knjige. Na predavanjima što ih je držao 1972. i 1973. godine, Fuko izlaže građu i ideje koji će biti ugrađeni u njegovo remek-delo Nadziranje i kažnjavanje: Rađanje zatvora iz 1975. godine. Iako je sama knjiga relativno obimna, u poređenju sa materijalom koji je Fuko sakupio ona je, zapravo, veoma svedena, jer ono što francuski filozof nudi na predavanjima, računajući i minuciozne analize, obimnije je desetak puta od onoga što zatičemo u knjizi. I ne samo to. Na predavanjima – i to se odlično vidi u materijalu iz 1972. i 1973. godine – Fuko je krčio i isprobavao razne puteve, a da u knjizi nema ni traga od svega toga. Iako će jedno od najslavnijih mesta Fukoovih istraživanja biti arhitektonsko, a potom i funkcionalno poređenje zgrada bolnica, ludnica, škola, kasarni i zatvora – sve su, naime, građene na isti način i s istom idejom da „korisnici” tih prostora budu nadzirani, odnosno da se oni vide, a da oni koji ih nadziru ne budu viđeni (što je jedan od stubova moći) – tek u predavanjima vidimo kako je Fuko uopšte došao na tu ideju, odnosno kako je došao na ideju da proučava naizgled najdosadnije stvari na svetu: pravilnike tih institucija. Pravilnici su, naime, uvek izraz želje, ili ideje, ali kolikogod zamisao bila genijalna, ona je u praksi, bez izuzetka, nailazila na prepreke. Zbog toga su sredinom 19. veka mnogi, ako ne i svi utopijski projekti – propali. Fukoa, naravno, zanima zbog čega: da li zbog prirode „neposlušne stvarnosti”, ili zbog nemogućih zahteva utopija. Veliki filozof, naravno, pronalazi treći odgovor i menja naš pogled na kaznene institucije – kojima, dodajmo, nije manjkao utopijski momenat, čak i kada su te utopije bile krajnje surove – menjajući, na taj način, i naše razumevanje onih stvari koje su nam se činile bliske i samorazumljive.

Predavanja Mišela Fukoa objaviće Mediterran Publishing iz Novog Sada. 

S francuskog prevela Olja Petronić.
Čitao je Aleksandar Božović.
Urednik Ivan Milenković.