Priče o Aleksandriji

Malo gradova je imalo tako veličanstven ulazak u istoriju kao Aleksandrija.
Osnovao ju je Aleksandar Veliki. Kada je prvi put došao tu, imao je samo dvadeset pet godina. Bila mu je potrebna prestonica za novo egipatsko kraljevstvo, a da bi je povezao s Makedonijom, ona se morala nalaziti na obali. To je bilo pravo mesto – odlična luka, savršena klima, sveža voda, majdani kračnjaka, i lak pristup Nilu. Tu je želeo da učini večnim ono najbolje u helenstvu, da načini metropolu za onu veću Grčku, koja se ne sastoji samo od gradova-država nego i od kraljevstava, i koja će obuhvatiti čitav naseljeni svet.

Ovako o počecima grada piše britanski pisac Edvard Morgan Forster, koji u Aleksandriju dolazi u svojoj 36. godini, u novembru 1915. Njegova prvobitna odluka da ostane samo tri meseca pretvorila se u boravak od tri godine, sve do kraja rata. Između Forestera i Aleksandrije razvio se odnos koji donekle nadmašuje i njegovo kompleksno indijsko iskustvo. Grad u koji se, takoreći, sakrio od bezumlja Velikog rata, zauzeo je posebno mesto u piščevom unutrašnjem životu i rezultirao je višeslojnim i intrigantnim narativima koji stoje ponešto apartno u odnosu na glavne tokove njegovog dela. Štaviše, njegov boravak u kosmopolitskom gradu - čije je spiritualne okvire tako prilježno rekonstruisao – obeležen je i prisustvom Konstantina Kavafija, koga će Forster prvi preporučiti zapadnoj anglofonoj javnosti putem prevoda njegove poezije.

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.
Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati.

U današnjoj Klepsidri koja je na programu Radio Beograda 2 od 15 časova, čućete odlomke iz knjige Aleksandrija – Istorija i kultura i Faros i Farilion E. M. Forstera, sa pogovorom Dejana Acovića, u izdanju Karposa.

Emisiju uređuje i vodi Milica Špadijer.