Parćanska konjica ponovo jaše – geopolitika Bliskog istoka kao večno vraćanje istog

Herodot sam početak svoje Istorije, kanonskog prvog teksta svetske istoriografije, posvećuje pitanju odnosa Evrope i Azije i njihovog vekovnog sukoba, nastojeći da ustanovi „ko je prvi počeo“, tj. ko je kome prvi otimao žene i palio gradove, pa samim tim ima pravo da zahteva, a zatim ognjem i mačem i sprovede nekakvu „božansku retribuciju“. Pritom, ne treba nikada zaboraviti, da za Herodota pojam „Azija“ znači, praktično, isključivo ono što danas nazivamo Bliskim istokom“, baš kao što njegov pojam „Evrope“ podrazumeva Balkansko poluostrvo od Krita do Dunava i južno Apeninsko ostrvo sa Sicilijom.

Spisak uvreda i pretenzija bio je impozantan još u Herodotovo vreme, a nakon njegovog vremena je postao još impozantniji. Zevs otima Evropu i na Kritu osniva civilizaciju koja će kasnije dati ime celom kontinentu. Paris otima Helenu i navlači na konfederaciju hetitskih gradova gnev i osvetu mikensko-ahejske civilizacije. Kir Veliki osvaja helenske gradove Jonije. Atinjani pale Sard. Persijanci pale Atinu. Kartaginjani osvajaju Siciliju. Pompej Veliki osvaja Istočno Sredozemlje. Marko Licinije Kras vodi protiv Parćana neopreznu ekspediciju koja biva zbrisana. Četiristo godina kasnije istu stvar sa istim uspehom pokušava car Julijan Apostata. I to su samo najburniji događaji iz Antike! Omejadski kalifat osvaja Pirinejsko poluostrvo. Krstaši zauzimaju Jerusalim. Turci dolaze do Beča. Englezi i Francuzi dele Bliski istok kao slavsku pogaču posle Prvog svetskog rata.

Istorija Bliskog istoka deluje kao vatromet ratova, kriza, pokolja i masovnih migracija, prošaranih malobrojnim periodima prosperiteta koji retko traju duže od jedne generacije i praktično uvek proističu iz hegemonije koji ova ili ona imperija uspe da uspostavi nad ovim prostorom. „Bliski istok“ deluje kao sinonim za večni konflikt, pritom narodi i države ovog regiona iz veka u vek izbacuju nove generacije mladih ljudi koji su istinski uvereni da za njihovu zemlju vredi ginuti i boriti se. U ovom regionu povesni tok zaista deluje kao večno vraćanje istog, tokom koga svako novo pokoljenje pronalazi nove načine da ponovi stare greške.

Kako pojmovno i geografski ograničavamo Bliski istok, zašto je ovaj prostor uvek bio toliko omiljen bogu Marsu tokom toliko različitih istorijskih perioda, koliko se političke teorije i prakse ovog prostora razlikuju od predstava na Zapadu i koje je njegovo mesto u novom svetu koji se rađa, objasniće nam politikolog Aleksandar Nadžarov sa moskovske Visoke škole ekonomije.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić