Fenomen stripa Tintin - najznačajniji Belgijski strip

Tintin je serijal tvorca Žorža Remija, poznatijeg pod pseudonimom Erže, koji je zagolicao maštu i osvojio srca čitalaca širom planete. Brojne generacije odrastale su uz odvažnog reportera Tintina i njegovog vernog druga – psa Sneška. Njihove uzbudljive i šarmantne pustolovine sabrane su u 24 albuma.

Tintin se prvi put pojavio početkom 1929.godine. Ovim stripom, belgijanac Erže je, u omiljenu nam devetu umetnost, uveo stil poznat kao čista linija. Kombinovanjem karikaturalnog crteža, kada je reč o likovima, sa realističnim pozadinama, dobija se veoma jednostavan, ali istovremeno lep crtež, lak za praćenje. Još jedan Eržeov doprinos razvoju devete umetnosti u Evropi ali i svetu je dokumentaristički pristup pri pisanju priča. Tintin je reporter koji je tokom svojih avantura proputovao gotovo čitavu planetu Zemlju. ,,Tintin" je svojevrstan stripski atlas sveta, ali i vremeplov kroz XX vek! Krećući se od Staljinovog Sovjetskog saveza, preko kolonijalnog Konga do Sjedinjenih Američkih Država, zatim obračuna sa krijumčarima opijuma u Indiji i prisustvovanja japanskom otimanju Mandžurije, kroz Južnu Ameriku, Škotsku, Tibet, Tintina put vodi i do naših prostora (mada uslovno, jer Erže radnju stripa smešta u dve izmišljene balkanske zemlje, Sildaviju i Borduriju). Tintin je čak i sleteo na Mesec pre Nila Armstronga.

,,Tintin" u Belgiji ima status nacionalnog simbola. U gradiću Luven-la-Nev već skoro dve decenije funkcioniše Eržeov muzej, a u sklopu manifestacije „2009., godina stripova" (na osamdesetogodišnjicu od prvog pojavljivanja Tintina u stripu) u Briselu je oslikan kadar iz epizode „Putovanje na Mesec", dimenzija 21 x 32 metra!  Krajem 2011. pojavio se prvi film (od planirana tri) u režiji Stivena Spilberga i produkciji Petera Džeksona, zasnovan na Tintinovim stripskim doživljajima i ove činjenice dokaz su da, bez obzira na Tintinovu čvrstu povezanost sa XX vekom – za Eržeov magnum opus svakako ima mesta i u XXI veku. O fenomenu Tintina i njegovom značaju za francusko-belgijsku školu stripa i uticaj na svetski strip, kao i o njegovoj popularnosti i izdavačkom putu u zemljama bivše Jugoslavije danas govore Dejan Savić, iz izdavačke kuće ,,Najkula" i Branislav Glumac iz Francuskog instituta u Srbiji.

Emisiju priprema i vodi Marko Đurić.