O radikalnom skepticizmu i teorijama zavere

Bilo da govorimo Sokratovoj ironiji, Barklijevom antimaterijalizmu, ili Fihteovom idealizmu, filozofi su oduvek bili na glasu kao – da upotrebimo potentan savremeni izraz – trolovi. U pitanju su ljudi koji se pitaju pitanja radi, koji dovode sagovornika u nepriliku stalnom kaskadom kontraargumenata od kojih je na mnoge principijelno nemoguće dati odgovor i koji su spremni da stave znak pitanja čak i stvari koje svaki „normalan i obrazovan čovek“ smatra samorazumljivim. Neki među njima su u tim svojim zapitkivanjima bili toliko ozloglašeni, da su zasnovali čitave škole mišljenja čija su pitanja sa više (a najšešće sa manje) uspeha pobijana vekovima nakon njihove smrti. Pironovstvo, akademizam, kartezijanstvo, barklijevstvo, hjumovstvo, sve su to različiti nazivi za filozofski pravac koji najčešće nazivamo radikalnim skepticmom – učenjem koje brani argumente da čovek malo šta o svetu koji ga okružuje uopšte može da zna, a ono što može, uglavnom samo posredno i bez teorijske izvesnosti.

Ali ako su ovi radikalni argumentativni scenariji praktično milenijumima bili zabava za besposlene filozofe u njihovoj akademskoj (sic!) dokolici, u naše vreme oni su postali – svakodnevica. Dovoljno je neoprezno kliknuti na pogrešan link na ekranu mobilnog telefona i možemo upasti u pravu Kerolovu „zečju rupu“ sa čije druge strane nas čeka svet koji nema nikakvog smisla, ali ima svoju neobičnu i bizarnu logiku. U tom svetu je sve nepostojano – sletanje na Mesec bilo je snimljeno u Holivudskom studiju (i režirao ga je lično Stenli Kjubrik), šefovi svetskih država uopšte nisu ljudska bića, već ljudi-gušteri, golubovi ne postoje već predstavljaju globalni (golubalni?) sistem totalnog nadzora građana planete. Najhrabriji će čak tvrdoglavo pokazivati mape koje „dokazuju“ da je zemlja ravna ploča, na beskrajnu frustraciju dobrih đaka koji, u svojoj nemoći da ove nasrtljive trolove opovrgnu i obeshrabre, smišljaju pojmove poput „lažnih vesti“, „postistine“ i „teorije zavere“ kako bi ova vrsta intelektualne sabotaže mogla jednostavno da se diskvalifikuje. Da stvar bude još gora, zloupotreba i manipulacija ovim diskvalifikatorskim izrazima samo je dala vetar u leđa novom potkopavanju autoriteta, što političara i ekonomista, što naučne i akademske zajednice.

Šta je radikalni skepticizam i u kakvom odnosu stoji prema teorijama zavere, kako se organski razvilo toliko nepoverenje prema stvarnosti koja nas okružuje, da li je popularnost ovakvih subverzivnih stavova pošast ili blagoslov za nauku, i kako se prema njima treba postaviti, objasniće nam filozof, epistemolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Mašan Bogdanovski.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić