Bela kuga i crni dani – o demografiji i mitologiji

Popularna srpska internet mema kaže da smo „sve radili prvi“. To je svakako slučaj kada je u pitanju podizanje svesti od demografskom kolapsu za koji se danas ispostavlja da preti praktično svim razvijenim zemljama sveta i dobrom delu tzv. „zemalja u razvoju“. Dok je popularni „kolektivni Zapad“ bio na vrhuncu svog „neomaltuzijanskog tripa“ (po učenjima engleskog demografa Tomasa Roberta Maltusa, koji se zalagao za radikalne mere ograničavanja globalne populacije) promovišući porodice sa jednim detetom ili bez dece i predstavljajući prenaseljenost kao neku vrstu demografske apokalipse koja se mora izbeći po svaku cenu, Srbi su se uporno i konzistentno (i sa veoma skromnim uspehom) zalagali za demografsku obnovu i rast nataliteta kao jedini siguran garant političke budućnosti i ekonomskog napretka – što je teza koja se ovih dana sve češće čuje sa svih meridijana, a pogotovo iz najrazvijenijih zemalja (koje, slučajno ili ne, takođe po pravilu imaju najniže stope fertiliteta na planeti).

Ali Srbi su po ovom pitanju otišli dalje od prostog ukazivanja na geopolitički fenomen pre svih ostalih. Mi smo izgradili čitavu aksiologiju neophodnosti demografske obnove i mnogodetnih porodica, u čijem se centru nalazi polumitološki pojam bele kuge. Kuga – ili kako se tradicionalno nazivala u slovenskoj mitologiji – čuma, ne predstavlja prosto prirodnu stihiju koju ljutiti starozavetni Bog šalje na narod ogrezao u grehu kao kaznu za svoje moralno otpadništvo, u pitanju je demonsko biće koje ima svoje prohteve, svoju logiku i – svoje planove. U narodnim očima je tako demografska kriza uzdignuta na nivo metafizičke pretnje, pa se u skladu sa tim razvija i svest da se taj problem ne može prosto otkloniti ekonomskom mehanikom i finansijskim izdvajanjima, već zahteva nešto suštinskije – moralni, kulturni i nacionalni preporod.

Kako je demografija uvezana sa ekonomijom i koliko je realna pretnja demografskog kolapsa, da li je čovečanstvo zaboravilo kako se prave deca, kako se demografski problemi rešavaju i sa koliko uspeha, i u kojoj meri su Srbi pioniri u tom procesu, razgovaraćemo sa makroekonomistom i stručnjakom za demografiju Draganom Dživdžanovićem.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić