Hari Poter i kamen mudrosti – o filozofiji, magiji i etici u čarobnjačkom svetu

Moderna globalna kultura proizvela je mnoštvo novih mitologija koje po kompleksnosti pariraju klasičnim obrascima, ali se iz njih mogu izvoditi tri koje uspešno prevazilaze sve moguće geografske, kulturološke, jezičke, klasne, uzrasne i estetske barijere – „Zvezdani ratovi”, „Gospodar prstenova” i – „Hari Poter”. Serijal knjiga za decu Džoan Rouling veoma grubo zasnovan na engleskom i evropskom folkloru, vilinskim pričama i arturijanskoj legendi, postao je globalna ikona nalik na Mikija Mausa pre sto godina – likovi i simbolika izmišljenog „Čarobnjačkog sveta” krase odeću, rance, sveske i šolje „od Tokija do Milvokija”. Veliki deo zasluge za tu popularnost nosi serijal filmova studija „Vorner braders”, koji je našoj empirijskoj i ostenzivnoj civilizaciji pomogao da vizualizuje imaginarijum Roulingove.

Kao svaka velika mitologija, priče o Hariju Poteru nam stavljaju na raspolaganje ogroman broj simbola, motiva i čak kompleksnih alegorija koje su primenjive u svakodnevnom životu i na koje se možemo pozvati kada hoćemo da ilustrujemo različite etičke, sociološke, kulturološke ili, prostije, filozofske argumente. Ne samo da je ovaj serijal izuzetno omiljen među filozofima, nego se oni često pozivaju na njega u svojim raspravama na način na koji su to njihovi prethodnici činili sa Odisejem, Robinom Hudom ili Faustom.

Zašto Hari Poter toliko očarava filozofe i humaniste, u čemu se sastoji njegova „magija”, koja društvena, etička i filozofska pitanja otvara, kako se njime politički manipuliše, a kako se ono koristi kao oružje borbe protiv manipulacija, najzad, šta je u njemu istinski večno i neprolazno, pitaćemo filozofa Isidoru Novaković.

Autor emisije: Nikola Tanasić