Podela Kosova - poreklo i perspektiva ideje

Polovinom šezdesetih godina prošlog veka Dobrica Ćosić, tada komunistički funkcioner, počinje ozbiljno da razmišlja o dramatici kosovskog pitanja. Tome je prethodio Brionski plenum i pad Rankovića, zatim centralni plenum Sveza komunista Srbije na kome je jednoglasno osuđena navodno nacionalistička Rankovićeva grupa. Ćosić, učesnik događaja, sutradan je u svojim zabeleškama zapisao: „Izdao sam sebe.. juče je Srbija Kosovo i Metohiju predala Albaniji".

Nekoliko godina kasnije, sedamdesetih, Ćosić je zaključio da je Kosovo „rak rana Srbije" i da bi ga trebalo odstraniti „a pritom spasiti" srpske etničke prostore, Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu.. Iz takvog razmišljanja pojavila se i ideja teritorijalne podele i razgraničenja Srba i Albanaca.

U poslednjih pola veka ova ideja oživljavana je u različitim prilikama i sličnim varijantama. Za nju se devedesetih zalagao i tadašnji predsednik SANU Aleksandar Despić. Detaljno ju je razradio ekspert za prostorno planiranje Branislav Krstić sa idejom da se ostvari „etnička ravnoteža" i pomire istorijsko pravo Srba i etničko pravo Albanaca. Posle dvehiljadite pojavile su se nove varijante u okviru DOS-ove a potom i SNS vlade. O podeli su razmišljali i Đinđić, Tadić, Dačić, Vučić, ali ideja je ostala problematična i sporna do današnjih dana.

O poreklu ideje podele, njenoj genezi, prirodi i perspektivi a u kontekstu aktuelnih zbivanja na Kosovu i Metohiji, za Rečeno i prećutano danas govore dr Petar Ristanović, naučni saradnik sa Instituta za srpsku kulturu u Prištini i dr Igor Vukadinović sa Balkanološkog instituta SANU.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.