"Upotrebljivo do" ili "Najbolje upotrebljivo do"?

Iako hranu koju jedemo prvo probamo očima pa onda i drugim čulima, navikli smo da nam svaki proizvod bude deklarisan rokom upotrebe.

Ali ta odrednica o kvalitetu i roku upotrebe proizvoda, u sebi sadrži mnogo složenije mehanizme od ispravnosti hrane. Ona je posledica relacija: trgovaca, potrošača i regulatornih tela u kojem je potrošač uvek na gubitku. Kriv je što baca hranu, kriv je što ne razume nerazumljive odrednice o kvalitetu, kriv je jer ne razume nelolojalnu konkurencuju na tržištu. Da li oznaka "upotrebljivo do" ili "najbolje upotrebljivo do" znači ozbiljnu razliku u količini hrane koja se baca ili je samo marketinški trik za potrošače, koji će po istoj ceni jesti manje kvalitetnu hranu, jer je moguće da se roba koja ne može da se proda u optimalnim rokovima skladišti da bi se kasnije opet iznosila na tržište, neka su od pitanja za naše sagovornike: dr Danicu Zarić direktorku instituta "IHIS nutricionizam" i Petra Bogosavljevića, predsednika Udruženja potrošača Beograda.

Autor i voditelj: Dijana Ivanović