Đuzepe Verdi: Rigoleto

Art dekoom inspirisana odvažna produkcija nagrađivanog reditelja Bartleta Šera ponovo je, nakon premijere u novogodišnjoj noći 2021. godine, na sceni njujorške opere od sredine novembra. U predstavi 17. decembra, u uvek popularnom remek-delu velikog italijanskog majstora dvorsku ludu Rigoleta tumači bariton Luka Salsi, a njegovu ćerku Đildu sopran Lizet Oropeza, koja od 2008. godine 62. put na sceni dočarava ovaj tragični Verdijev lik. Tenor Stiven Kostelo je promiskuitetni Vojvoda od Mantove, bas Džon Relija je Sparafučile, a prvi put u ulozi Madalene nastupa mecosopran Aigul Ahmetšina. Za italijansku dirigentkinju Sperancu Skapuči „Rigoleto" je debitanska predstava u Metropolitenu.

Posle velikog uspeha svog operskog prvenca „Oberto", Verdi je napisao čitav niz opera koje su mu stvorile ime u Italiji. Dvanaest godina kasnije, u periodu od 1851. do 1853, komponuje dela koja će učvrstiti njegov renome operskog majstora: „Rigoleto", „Trubadur" i „Travijata". U ovim značajnim ostvarenjima postaje evidentno da je Verdi tada već duboko pronikao u problematiku operskog teksta prekinuvši sa ustaljenom šematizacijom libreta. Gledajući u svojim operskim junacima pre svega ljude, sa svim njihovim dobrim i lošim osobinama, upravo u tzv. latinskoj trilogiji na pozornicu dovodi ikove iz najrazličitijih društvenih i socijalnih položaja i na taj način snažno produbljuje sredstva svog dramskog izraza.

U operi „Rigoleto", komponovanoj po drami Viktora Igoa „Kralj se zabavlja", a na libreto Frančeska Pjave, iznesena je dirljiva priča o rastrzanom očinskom srcu. U delu u kome je Verdi dosegao svoju umetičku zrelost, u središtu radnje su motivi prokletstva i tragičnog roditeljskog odnosa dvorske lude Rigoleta i njegove nevine ćerke Đilde. Rigoleto je jedan od njegovih najuverljivijih likova. To je čovek teške sudbine, primoran da igra dvostruku igru: igru čoveka koji mora da pronađe razonodu svom gospodaru, a ujedno i oca koji želi da sačuva svoju kćer od njegove požude. Verdi u ovom delu demonstrira najjače elemente svog muzičkog umeća. To su bogatstvo melodike, koje je evidentno u briljantnim arijama i jedinstveni osećaj za dramsku ekonomičnost, čime publici na efektan način predstavlja potresna zbivanja u operi.

„Rigoleto" je na premijeri u pozorištu Feniče (11. marta 1851) doživeo trijumf. Popularnu Vojvodinu ariju La donna è mobile, koju je kompozitor, iz straha da ne procuri u javnost, otkrio izvođačima tek koji sat pre premijere, već su narednog dana pevušili na ulicama stanovnici Venecije. Ali osim ovog vanvremenskog hita, „Rigoleto" je ponudio i druge sjajne bisere operske umetnosti, kao što su Đildina arija Caro nome i potresna scena Cortigiani, vil razza dannata, ili pak kvartet Bella figlia dell'amore, divan primer Verdijeve operske polifonije, u kome četiri osobe, na četiri različita teksta i melodije iznose svoja osećanja i razmišljanja.

Kratki siže opere:

Dvorska luda, grbavac Rigoleto je zbog svog britkog jezika stekao neprijatelje na dvoru raskalašnog Vojvode od Mantove u čijoj je službi. Njegova jedina radost je ćerka Đilda koju krije, štiteći je od kontakta sa iskvarenim spoljnim svetom. Rigoleto se na jednoj dvorskoj zabavi podsmeva plemiću Monteroneu koji napada Vojvodu jer mu je zaveo kćerku. Na podsmešljiv komentar, plemić odgovara kletvom: „Ti, koji se smeješ očevom bolu, proklinjem te". Rigoleto, nažalost, ne zna da se Đilda već zaljubila u Vojvodu, koga je prerušenog u siromašnog studenta upoznala u crkvi. On joj na tajnom sastanku izjavljuje ljubav, što nevinu devojku, nesvesnu prevare okorelog zavodnika, dovodi do ushićenja. Plemići iz Vojvodine svite, saznavši da Rigoleto živi sa nepoznatom ženom, odlučuju da je iz osvete otmu, misleći da mu je ljubavnica. Na prevaru ubeđuju i samog Rigoleta da im se pridruži u tom činu. Kada nesrećni otac shvati da je oteta žena Đilda, on preklinje dvorjane da mu pomognu, ali bez uspeha. Zavedena i osramoćena, Đilda izlazi iz Vojvodinih odaja. Odlučan da joj pokaže njegovo pravo lice, Rigoleto je odovdi u krčmu da vidi kako zavodi drugu ženu, Madalenu. Ali Đilda urpkos svemu voli Vojvodu. Otac je šalje kući i govori joj da se preobuče u muškarca i pobegne u Veronu, gde će joj se kasnije pridružiti. Rigoleto u međuvremenu unajmljuje Sparafučila da ubije Vojvodu, ali Đilda je rešena da se žrtvuje za njega. Rigoleto dolazi po telo i otkriva da je izbodena žrtva njegova ćerka. Ona na samrti traži od oca oproštaj, a očajni Rigoleto shvata da ga je stigla Monteroneova kletva.

Opera ima tri čina i jednu pauzu, koju će ispuniti ragovori sa umetnicima iza scene, zanimljivosti vezane za Verdijevo stvaralaštvo i ovu operu, kao i muzika iz studija u kome će tokom prenosa biti urednice i voditeljke Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.