Mundijal ‒ više od igre

Katar, koji je do otkrivanja naftnih i gasnih polja, pre pola veka, bio zemlja beduina, ribara i bisera ‒ danas je zemlja fudbala. Sa rastom bogatstva, rastao je i fudbal do najpopularnijeg sporta mlade, male i, nesrazmerno veličini, upadljivo ponosne i uticajne nacije.

Organizovanje dvadeset drugog Svetskog prvenstva u fudbalu izraz je i otelotvorenje nacionalnog duha i ambicije. Kada se „Al Rihla", zvanična lopta šampionata, pre tri dana zakotrljala sa centra stadiona „Al Bajt" u Dohi, Katarci su svetu pokazali šta mogu, ko su i šta bi želeli da budu.

Fudbal je u interpretaciji pojedinih teoretičara odavno postao eliksir za oblikovanje i jačanje identiteta. U fudbalski stil svaki narod unosi poetiku sopstvene tradicije, kulture i duha. Istovremeno, jedinstvenom simbolikom, scenografijom i dramaturgijom, fudbal postaje univerzalni kulturni model utemeljen na izvornoj jednostavnosti igre, minimumu pravila i maksimumu kreativnosti. Fudbalski zakoni su neprikosnoveni, a fudbalska pravda izvesna. Posvećenici, čak, tvrde da su ideali modernog doba ‒ sloboda, jednakost i bratstvo ‒ ostvarivi i mogući još samo na zelenom terenu.

Da li je to zaista tako, zašto je fudbal „više od igre", kako je postao metafora života i najpopularniji sport u istoriji i, naravno, kakvi su dometi Srbije u Kataru za Rečeno i prećutano govore Vule Žurić i Zoran Živković, književnici, fudbalski „fanovi i filozofi".

Urednik i voditelj emisije: Radovan Pantović