Anica Savić Rebac, 130 godina od rođenja

Anica Savić Rebac nije bila samo helenista ili platonista, iako je bila veliki poznavalac i helenske kulture i Platonove filozofije.

Ona je u sebi nosila helenski duh i ispoljavala ga u svim svojim delima. To se posebno može videti u kratkom eseju pod naslovom Helenski vidici, ali i u njenoj doktorskoj disertaciji na temu predplatonovske erotologije koju je odbranila na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1932. godine. Uprkos uticajima srednjeg veka koji u našem narodu još uvek „vri", kako je pisala, ona je bila ubeđena da je ipak „staro plemenito oružje helenizma večiti pobednik", toliko da zapravo sve što smo u kulturi stvorili, indirektno smo primili od Helena. Njena duša bila je opijena tom grandioznošću i dubinom izražaja i osećajnosti helenske poezije i filozofije u kojima se odslikavao helenski genije kao „tvorac najvišeg tipa čoveka, i najpotpunijeg, do sada, kosmosa."

Moglo bi se reći da je Anica Rebac, verujući u ekstatičnost helenske duše kao nečega najvišeg i sama dosegnula ekstatičnost kao uzvišeno stanje, posvetiviši se u potpunosti helenskom duhu i verujući u srodnost našeg naroda sa njim.

U Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković u Beogradu održana je konferencija njoj u čast, povodom 130 godina od njenog rođenja.

Tim povodom razgovaramo sa Draganom Dimitrijević, profesorkom na Filozofskom fakultetu u Beogradu koja je bila organizator i učesnik konferencije.

Autor i voditelj: Aleksandar Lukić